Самостална изложба декоративне керамике „Флора и фауна“ Љубинке Бубе Ђурђевић

Приликом отварања изложбе наступају ученици ОМШ „Невена Поповић“ у Гроцкој.

 

Изложба керамике под називом ,,Флора и фауна“ примењене уметнице Љубинке Бубе Ђурђевић у галеријском простору Ранчићеве куће броји више од тридесет претежно ручно израђених и осликаних декоративних тањира. Љубинка Буба Ђурђевић нас уводи у свет природе кроз мотиве биљног и животињског света поигравајући се комбинациjама разноликих врста материјала и техничких поступака. Неоптерећено уживајући у занатско-уметничким процесима и неочекиваним стваралачким исходима, ауторка ручно обликује тањире слажући плоче различитих боја и врста глина у неправилне облике. Настале форме надаље украшава често сукобљавајући ребрасте рељефе и глатке површине, које након сушења и печења осликава. Комаде који су попуцали током процеса израде уметница не одбацује, већ примењује знања и вештине конзервације и рестаурације, преобликујући их у нова и непоновљива остварења.

– Велики је изазов лепота сликања и обликовања декоративних керамичких тањира. То је компликован технички и технолошки процес, креативни процес је узбудљив и бескрајно стваралачки. Увек радим нове креације и никада није могуће поправити и поновити исти тањир… Као професионални рестауратор користим и технику лажне рестаурације као што су спајање различитих комада, различитих глина и намерних пуцања. Старе рестаурације, пре употребе модерних лепкова, користиле су жицу за спајање фрагмената… И ја сам у томе пронашла лепоту, примењујући разноврсне поступке у својим креацијама.

 

Мр Љубинка Буба Ђурђевић (1947) рођена је у Београду. Дипломирала је 1972. године на Факултету примењених уметности Универзитета у Београду, одсек керамика. Магистрирала је на рестаурацији порцелана. Члан је УЛУПУДС-а. Радила је две деценије у Народном музеју у Београду као рестауратор неолитске керамике, средњовековног стакла, порцелана, као и на изради музејских реплика. Године 1995. одлази у САД, да би се у Лос Анђелесу бавила рестаураторским пословима антиквитета. У својој уметничкој каријери приредила је више самосталних и учествовала на бројним групним изложбама. Учесница је сликарских ликовних колонија и симпозијумa Смотре уметности „Мермер и звуци“ у Аранђеловцу. Добитница је више награда од којих се издвајају: диплома Мајског салона, откупне награде 22. Октобарског салона и Музеја примењених уметности, као и награда 15. фестивалa стваралаштва старијих „Златно доба“. Живи и ствара у Гроцкој.

 

Ранчићева кућа у Гроцкој у којој „станује“ Центар за културу Гроцка, такође је и споменик културе од великог значаја за нашу земљу и аутентични варошки дом Београда и Србије с почетка 19. века. Ова складна, скулпторално обликована лепотица народног неимарства бележи више од два века трајања и четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Кућа располаже специфичним галеријским простором опремљеним витринама, идеалним за поставке примењене уметности, али и пространом баштом која се користи као летња музичка сцена, радионичарски простор и галерија на отвореном.