– Ne bi trebalo biti medicinskog pristupa znakovnom jeziku. Jezik je osnovno ljudsko pravo, a znakovni jezik je isto jezik. – izjavio je profesor doktor Kristijan Ratman.
Predavanje „Značaj znakovnog jezika i kvalifikovanih tumača za znakovni jezik“, koje su održali profesorka doktorka Lorejn Lejson i profesor doktor Kristijan Ratman, održano je u četvrtak, 25. maja, na Filološkom fakultetu u Beogradu, u organizaciji Asocijacije tumača srpskog znakovnog jezika (ATSZJ), a u saradnji sa Evropskim forumom tumača znakovnog jezika (EFSLI) i Filološkim fakultetom.
Profesorka dr Loren Lejson, direktorka Centra za studije o Gluvima na Triniti koledžu u Dablinu i profesor dr Kristijan Ratman, profesor Katedre za studije o Gluvima i prevođenju sa znakovnog jezika i na znakovni jezik na Humboltovom univerzitetu u Berlinu, kao evropski eksperti za znakovni jezik i predavači ovogodišnje EFSLI škole za tumače znakovnog jezika (od 26. do 28. maja u Beogradu) na predavanju otvorenom za javnost na Filološkom fakultetu upoznali su sve zainteresovane o važnosti znakovnog jezika.
– 90 odsto gluvih su rođeni u čujućim prorodicama, gde roditelji ne znaju znakovni jezik. Kako da ih socijalizuju? Možda neki roditelji nauče znakovni jezik i pomognu deci u socijalizaciji, a ako to ne urade deca će razviti frustracije, otežanu komunikaciju sa okolinom, što sve dovodi do problema u daljem životu. Nema razlike između roditelja koji su čujući i koji su gluvi, a kao i čujuća deca i gluvoj deci treba dati istu brigu, ali tu postoji razlika, jer je gluva deca ne dobijaju. Mnogi roditelji misle da prvo trebaju nekako savladati govorni jezik, pa onda znakovni, ali tu greše. Prvo treba znakovni da savladaju do šeste godine, jer se tako razvija mozak i usvajaju ga brže, a kasnije je sve teže. Treba im pre šeste godine dati tu mogućnost i razviti im samopouzdanje, time poboljšati socijalne odnose, veštine vladanja pisanim jezikom, kapacitet učenja. Treba im omogućiti pristup zdravom učenju jezika, u suprotnom, istraživanja su to dokazala, gluva deca će biti socijalno otuđena i depresivna, što vodi daljim problemima. Takođe, treba roditeljima omogućiti pristup tačnim informacijama. Možda doktori, učitelji i drugi kažu roditeljima, koji su čujući, „dajte da i deca čuju“. Ovo je lažna informacija. Često vidim gluvu decu da se oko 18 godine udalje od čujućih roditelja i kada uđu u društvo roditelji zažale što im nisu pružili bolje uslove u detinjstvu. Zato roditelji zaslužuju više informacija. U različitim zemljama obrazovanje je različito organizovano za gluve, ali trebalo bi da učitelji „tečno“ znaju znakovni jezik, da ima dovoljno tumača, da postoji individualni rad trenera tumača sa tumačima. Akademska zajednica se treba uključiti. Tada deca imaju iste šanse u društvu. A učiti ih samo govorni jezik, a ne i znakovni, učiniće da dete ne bude osposobljeno za dalji samostalni život u zajednici. Znakovni jezik je bitan za socijalne veze, zdravlje i psihičko i fizičko, obrazovanje, za život. Rano izlaganje dece znakovnom jeziku je izuzetno bitno i obavezno, a čitanje sa usana i neverbalni govor nisu dovoljni, jer je sa znakovnim jezikom sve moguće za gluvo dete. – rekao je profesor doktor Kristijan Ratman, koji to dokazuje i svojim primerom, kao gluvi predavač na Univerzitetu, i dodao je da je znakovni jezik u pravom smislu jezik, jer poseduje morfologiju, sintagmu, gramatiku i semantičku strukturu, a nije ga izmislio pojedinac, već je nastajao u zajednici Gluvih.
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o upotrebi znakovnog jezika 28. aprila 2015. godine, kojim je uređeno pravo na učenje znakovnog jezika, pravo na upotrebu tumača znakovnog jezika, kao i mere za podsticanje primene znakovnog jezika, ali se od donošenja ovog zakona u praksi nije dalje maklo i još nije organizovano školovanje tumača za znakovni jezik, već su to najčešće deca gluvih roditelja.
Na taj problem je skrenula pažnju u svom obraćanju i profesorka doktorka Loren Lejson, koja je čujuća i rođena je u čujućoj porodici, ali je u svojoj rodnoj Irskoj još kao dete videla sa kojim sve problemima se susreću gluve osobe iz njene neposredne okoline i vodila je dugogodišnju borbu za osnivanje Centra za studije o Gluvima i pokretanje stručnog osposobljavanja tumača za znakovni jezik na Triniti koledžu u Dablinu.
– Oko 72 miliona gluvih ljudi u svetu su korisnici znakovnog jezika, ali samo 17 odsto gluve dece ima pristup obrazovanju u HHI veku, a od tog broja samo 3 odsto ima pristup obrazovanju na znakovnom jeziku. To je travestija u HHI veku i to je nešto na čemu svi zajedno trebamo raditi da se promeni, zato što time pomažemo toj osobi, porodici i celokupnoj zajednici. I u Evropskom parlamentu imamo dva poslanika koji su gluvi i korisnici su znakovnog jezika, jedan je iz Mađarske, a drugi iz Belgije. – rekla je profesorka doktorka Lejson, i dodala da je doneta Rezolucija u decembru 2016. godine o znakovnom jeziku i tumačima i da UN Konvencija za ljudska prava govori o zaštiti jezika, kao i još nekoliko Rezolucija, koje su donete kako bi znakovni jezik bio prepoznat kao jezik, ali je sada dalje na samim državama da dalje urede to pitanje svaka za sebe.
Prepoznavanje znakovnog jezika, kao jezika jeste bitno, ali nije dovoljno, jer je potrebno raditi na osposobljavanju generacija redovnom obukom, na što boljem osposobljavanju tumača i otvaranju sveta i kulture Gluvih da ih čujući što bolje upoznaju i prihvate kao ljude sa potencijalom, koji donose bogatstvo svoje kulture, i koji imaju ista prava na školovanje kao i svi drugi na bilo kom jeziku da komuniciraju, kao i pružanje podrške zajednici Gluvih da predstavljaju sebe i pokažu sav svoj potencijal.
U Irskoj, pre skoro 30 godina nije postojala mogućnost obuke za tumača znakovnog jezika, ali je upornom borbom profesorke Lejson i njenih saradnika pokrenut program prvo u trajanju od dve godine, a zatim uz pomoć vlade program je produžen na četiri godine. Trenutno program za tumača znakovnog jezika traje tri godine i nastavlja se daljim usavršavanjem za posebne oblasti u kojima će tumač biti angažovan.
– Mislim da je ovo prvi put da Univerzitet ima ovako brojnu publiku koja raspravlja o značaju znakovnog jezika, na ovom Fakultetu. Nadam se da je ovo prvi korak i nadam se da ćemo videti da ljudi gledaju drugačije na nas i u ovoj kući jezika. – rekla je Vera Jovanović, predsednica Asocijacije tumača srpskog znakovnog jezika.
Snežana Nedić
