Древни Вавилонци развили су пре 3.700 година тригонометрију, која је била знатно развијенија од данашње, а то им је пошло за руком много пре Старих Грка, наводе аустралијски стручњаци.
Ове тврдње засноване су на пронађеној глиненој табли званој Плимптон 322, на којој су исписани бројеви, преноси британски „Индипендент“.
Табла упућује на то да су Вавилонци знали за Питагорину теорему много пре него што су јој Стари Грци дали име.
Оцем тригонометрије традиционално се сматра Грк Хипарх, који је живео око 120. године пре нове ере, али нова студија указује на то да је плоча настала 1.000 година пре Хипарховог времена.
Доктор Данијел Менсфилд (Daniel F. Mansfield) са Универзитета у Новом Јужном Велсу, водећи научник истраживања, наводи да је један од разлога развоја напредне тригонометрије била изградња што савршенијих грађевина, преноси Б92.
Ова тврдња делује сасвим логично, ако се узме у обзир да су Висећи вртови Вавилона у Месопотамији – колевки људске цивилизације, били једно од седам чуда античког света.
– Реч је о врло снажној алатки, која је коришћена за различита теренска мерења и архитектонске прорачуне. – рекао је научник.
Доктор Менсфилд објашњава да су Вавилонци захваљујући овом систему бројања знатно лакше вршили сложене математичке прорачуне од данашњих математичара.
– Њихов јединствен пристип аритметици и геометрији значи да ово не само да је најстарија тригонометријска табла на свету, већ да је реч о јединој потпуно поузданој тригонометријској табли, која је до сада пронађена. – каже Менсфилд.
– Основа нашег декадног система је број 10, који има само два егзактна разломка: половину (0.5) и петину (0.2). То је врло проблематично, ако желите нешто да делите. На пример, ако бисте поделили долар на три дела, добили бисте 3 пута по 33 центи, са остатком од једног цента. Основа вавилонског система био је број 60, истог оног система који данас користимо за рачунање времена. Он даје много вуше егзактних разломака. – објашњава Менсфилд.
Обзиром на његову велику прецизност, вавилонски систем би могао да има огроман потенцијал за примену на пољу образовања и компјутерских наука, сматра истраживач.
– Ретко се дешава да нас древни свет научи нечем новом. Вавилонска математика би могла, после 3.000 година, поново да се врати у моду. – каже Менсфилд.
Плочу је 1990. године открио у Ираку археолог, дипломата и трговац уметнинама Едгар Бенкс, који је био инспирација за настанак лика Индијане Џонса.
Едгар Бенкс (Edgar Banks) продао је ову таблу Г. А. Плимптону (G. A. Plimpton) 1922. године и рекао је да потиче из Ларсе, града Старе Сумерије близу Персијског залива. Упоређивањем стилова писања са осталим текстовима из тог региона датирана је између 1822. и 1762. године пре нове ере, у време Хамурабија.
Табла је направљена од глине, димензија 12,7 сантиметара са 8,8 сантиметара, са оштећеном левом страним, која доказује да је поломљена, а остатак модерног лепка показује да је поломљена у модерном времену.
Бројеви су исписани клинастим писмом у четири колоне и 15 редова, мада је откривено да је табла поломљена и да је раније имала шест колона и 38 редова.
Научници наводе да је табла највероватније представљала неку врсту помоћног средства за проверу решења квадратних једначина.
– Ова плоча отвара нове могућности не само за модерна математичка истраживања, већ и за метематичку наставу. На табли видимо једноставнију и прецизнију тригонометрију од данашње, која је сасвим јасно имала бројне предности. – рекао је Менсфилд.
Истраживање је објављено у „Historia Matematika“, 24. августа, званичном часопису Међународне комисије за историју математике.
(ЖигИнфо/Танјуг/Новости/Historia Matematica)
(Фото: преузета из чланка Данијела Менсфилда, „Historia Matematica“)
