Drevni Vavilonci razvili su pre 3.700 godina trigonometriju, koja je bila znatno razvijenija od današnje, a to im je pošlo za rukom mnogo pre Starih Grka, navode australijski stručnjaci.
Ove tvrdnje zasnovane su na pronađenoj glinenoj tabli zvanoj Plimpton 322, na kojoj su ispisani brojevi, prenosi britanski „Indipendent“.
Tabla upućuje na to da su Vavilonci znali za Pitagorinu teoremu mnogo pre nego što su joj Stari Grci dali ime.
Ocem trigonometrije tradicionalno se smatra Grk Hiparh, koji je živeo oko 120. godine pre nove ere, ali nova studija ukazuje na to da je ploča nastala 1.000 godina pre Hiparhovog vremena.
Doktor Danijel Mensfild (Daniel F. Mansfield) sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu, vodeći naučnik istraživanja, navodi da je jedan od razloga razvoja napredne trigonometrije bila izgradnja što savršenijih građevina, prenosi B92.
Ova tvrdnja deluje sasvim logično, ako se uzme u obzir da su Viseći vrtovi Vavilona u Mesopotamiji – kolevki ljudske civilizacije, bili jedno od sedam čuda antičkog sveta.
– Reč je o vrlo snažnoj alatki, koja je korišćena za različita terenska merenja i arhitektonske proračune. – rekao je naučnik.
Doktor Mensfild objašnjava da su Vavilonci zahvaljujući ovom sistemu brojanja znatno lakše vršili složene matematičke proračune od današnjih matematičara.
– Njihov jedinstven pristip aritmetici i geometriji znači da ovo ne samo da je najstarija trigonometrijska tabla na svetu, već da je reč o jedinoj potpuno pouzdanoj trigonometrijskoj tabli, koja je do sada pronađena. – kaže Mensfild.
– Osnova našeg dekadnog sistema je broj 10, koji ima samo dva egzaktna razlomka: polovinu (0.5) i petinu (0.2). To je vrlo problematično, ako želite nešto da delite. Na primer, ako biste podelili dolar na tri dela, dobili biste 3 puta po 33 centi, sa ostatkom od jednog centa. Osnova vavilonskog sistema bio je broj 60, istog onog sistema koji danas koristimo za računanje vremena. On daje mnogo vuše egzaktnih razlomaka. – objašnjava Mensfild.
Obzirom na njegovu veliku preciznost, vavilonski sistem bi mogao da ima ogroman potencijal za primenu na polju obrazovanja i kompjuterskih nauka, smatra istraživač.
– Retko se dešava da nas drevni svet nauči nečem novom. Vavilonska matematika bi mogla, posle 3.000 godina, ponovo da se vrati u modu. – kaže Mensfild.
Ploču je 1990. godine otkrio u Iraku arheolog, diplomata i trgovac umetninama Edgar Benks, koji je bio inspiracija za nastanak lika Indijane Džonsa.
Edgar Benks (Edgar Banks) prodao je ovu tablu G. A. Plimptonu (G. A. Plimpton) 1922. godine i rekao je da potiče iz Larse, grada Stare Sumerije blizu Persijskog zaliva. Upoređivanjem stilova pisanja sa ostalim tekstovima iz tog regiona datirana je između 1822. i 1762. godine pre nove ere, u vreme Hamurabija.
Tabla je napravljena od gline, dimenzija 12,7 santimetara sa 8,8 santimetara, sa oštećenom levom stranim, koja dokazuje da je polomljena, a ostatak modernog lepka pokazuje da je polomljena u modernom vremenu.
Brojevi su ispisani klinastim pismom u četiri kolone i 15 redova, mada je otkriveno da je tabla polomljena i da je ranije imala šest kolona i 38 redova.
Naučnici navode da je tabla najverovatnije predstavljala neku vrstu pomoćnog sredstva za proveru rešenja kvadratnih jednačina.
– Ova ploča otvara nove mogućnosti ne samo za moderna matematička istraživanja, već i za metematičku nastavu. Na tabli vidimo jednostavniju i precizniju trigonometriju od današnje, koja je sasvim jasno imala brojne prednosti. – rekao je Mensfild.
Istraživanje je objavljeno u „Historia Matematika“, 24. avgusta, zvaničnom časopisu Međunarodne komisije za istoriju matematike.
(ŽigInfo/Tanjug/Novosti/Historia Matematica)
(Foto: preuzeta iz članka Danijela Mensfilda, „Historia Matematica“)
