Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici tri nedelje pre najradosnijeg od svih praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista proslavljaju praznik Detinjci – dan posvećen deci, kada po srpskom običaju rano ujutru decu „vezuju“ roditelji, a ona se „dreše“, a najbolje se „dreše“ svojom poslušnošću i najvećim poklonom od svih – ljubavlju.
Praznik Detinjci, posle kojih slede praznici Materice i Oci, je tipično srpska svetkovina, kao i Krsna Slava, kojom se simbolično priprema za Božić, jer nas je Hristos pomirio sa Bogom i ljubavlju nas je „odrešio“ od naših grehova, za koje bejasmo „vezani“.
„Vezivanje“ i „drešenje“ prevazilazi uske okvire porodice i širi se na rođake, prijatelje i sve poznanike, i time se širi poruka ljubavi pred Božić.
Običaj je bio među bogatijim da na ovaj dan odlaze u domove za nezbrinutu decu i da ih „vezuju“, ali kako ona nemaju poklon da daju, po običaju neki simbolični, koji bi pripremila kao i ostala deca za svoje roditelje, imućniji bi njima doneli poklone i tako ih i „odrešili“, davajući im i preko potrebnu pažnju i ljubav.
Detinjci, kao tipično srpska proslava, ima svoje korene i u poseti tri mudraca rođenju Isusa Hrista u pećinji i njihovom darivanju malenog Hrista smirnom, tamjanom i zlatom, ali i u proslavi same porodice, jer su dve nedelje pre Božića i jedna nedelja posle Božića u crkvenim službama posvećene Praocima, Ocima i Bogoocima. U Nedelju Praotaca, kada Srbi prazniju Materice, na službama se pominju rodonačelnici od Adama do Josifa, za koga su Devicu Mariju udali, i svi proroci koji su propovedali o Hristu od Samuila do Svetog Jovana Proroka, Preteče i Krstitelja. U Nedelju Otaca, kada Srbi praznuju Oce, na službi se pominju Isusovi preci po telu, a u Nedelju Bogootaca, posle Božića, pominje se Pravedni Josif, za koga Bogomajka beše udata i car David, kao direktni predak Isusa Hrista.
Predbožićni praznici su posvećeni porodici i sećanju na pretke, tako su i u narodnom kalendaru upisani kao praznici Detinjci, kao sećanje na svu Svetu srpsku decu, Oci, kao praznik svih Svetih srpskih otaca, a u sredini su Materice, u sećanje na sve Svete srpske majke, jer je majka veza i „da nije majke, ni sveta ne bi bilo“.
