Praznik Velika Gospojina obeležava se 15. avgusta po julijanskom, odnosno 28. avgusta po gregorijanskom kalendaru, a ustanovljen je radi proslavljanja Uspenja Presvete Bogorodice, kao uspomena na dan kada se Bogomajka vaznela na nebo i stala pored svoga sina Isusa Hrista, i spada u red Bogorodičinih praznika.
Prema crkvenom predanju, Presveta Bogorodica je, nakon ovozemljaskog života, Vaskresenja i Vaznesenja njenog sina Isusa Hrista, nastavila njegovu misiju pomažući apostolima svojim molitvama i savetima i posećujući mesta značajna u životu Isusta Hrista – Golgotu, Vitlejem i Jeleonsku goru.
Tokom molitve Bogomajke na Jeleonskoj gori javio joj se arhangel Gavrilo i kazao joj je da će se upokojiti za tri dana. Poslednja želja joj je bila da pre upokojenja vidi sve apostole i svi su, nošeni krilima anđela i na oblacima, došli da poslednji put zablagodare Presvetoj Bogorodici, Majci nad majkama, i oprostili su se od nje, a ona predade svoju dušu Bogu.
Na dan smrti Bogomajke sa neba je sišao Isus Hristos i pozvao je sebi.
Apostol Toma je trećeg dana posle sahrane Bogorodice otvorio njen grob, ali u njemu nije bilo tela i tako su saznali da se uspela na nebo.
Na dan praznika Uspenja Presvete Bogorodice završava se i dvonedeljni post, tokom kojih su se pravoslavni vernici uzdržavali od mrsne hrane, alkohola, cigareta i rđavih misli i dela.
Vreme između Velike i Male Gospojine, odnosno Rođenja Presvete Bogorodice (8./21. septembra), naziva se međudnevnica i veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, a takođe se odlazi i na izvore, koji prema narodnom verovanju imaju lekovito dejstvo.
Tropar (glas 1):
V roždestvje djevstvo sohranila jesi, vo uspeniji mira ne ostavila jesi Bogorodice, prestavilasja jesi k životu mati sušči života, i molitvami tvojimi izbavljaješi ot smerti duši našja.
