Српска православна црква и њени верници данас прослављају празник посвећен Рођењу Пресвете Богородице (грч: Γέννηση της Υπεραγίας Θεοτόκου, рус: Рождество Пресвятой Богородицы), у народу познатији као Мала Госпојина, који спада у један од 36 великих празника.
Празник Рођења Пресвете Богородице спада у групу Богородичиних празника, који се са Господњим празницима обједињују заједничким називом „Дванаест празника“, јер их укупно има 12, а од тога три су покретна и 9 непокретних празника, у који спада и Мала Госпојина, која се прославља сваке године 8. септембра по јулијанском, односно 21. септембра по грегоријанском календару.
Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трпеза хлеба небескога, кивот светиње Божије, дрво најслађега плода, слава рода људскога, похвала рода женскога, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.
Јоаким, који беше рода царскога из племена Давидова, и Ана, од рода архијереја племена Аронова, дочекаше старост без деце и зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом, и молише се Богу са сузама да их обрадује у старости њиховој даривањем детета, као што је некада Бог обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака.
Бог је услишио молитве праведницима Јоакиму и Ани, којима је посвећен дан у календару 9./22. септембар, и даровао им је ћерку, а и Богомајку, која ће родити Спаситеља рода људскога.
Ана роди ћерку у Назарету и даде јој име Марија, које значи висока и господарећа, и са Јоакимом се заветоваше да ће ћерку посветити на служење Богу. Када је Марија имала три године одведоше је у храм Јерусалимски и свештеник Захарије, отац Светог Јована Крститеља, примио је Марију у храм. Након 11 година Маријиног служења у храму свештеници су јој рекли да по закону она ту више не може бити, јер је напунила 15 година и да треба да се уда, али је Марија рекла да не жели да се уда и да има мужа, тако да су је дали на чување Јосифу из Назарета, из племена Давидова, где је живела са Јосифовим сестрама и читала свете књиге, док јој се се није јавио архангел Гаврило и пројавио јој да ће она родити сина Божијег, Спаситеља света, Господа Исуса Христа, као што је и пише у књизи пророка Исајије (Ис.7, 14): „Зато ће вам знак сам Господ дати: Гле, девица ће затруднети и родиће сина и даће му име Емануило.“
Мала Госпојина је велики празник и у народу врло поштован, а познат је и по томе да од тога датума почињу јесење свадбе, док се завршава брање лековитих трава, јер, по народном вредовању, највише лековитих својстава имају биљке убране између Велике и Мале Госпојине. На Малу Госпојину почињу се са орањем и сетвом озимих усева, а ставља се и насад кокошкама, јер се верује да јаја из периода од Велике до Мале Госпојине могу целу годину остати свежа и пилићи који се излегу у ове дане биће добре коке носиље.
Многе породице прослављају Малу Госпојину као своју Крсну славу, а у многим местима се одржавају сабори, заветине, прославе, молитве и литије.
У Шумадији се Мала Госпојина сматра великим празником и славом, и сматра се даном када је добро да се млади вере и венчавају.
Највећи вашари за Малу Госпојину одржавају се у Шапцу и Неготину, који се непрекидно одржава већ 150 година.
Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина – Тропар, глас 4: Рождество твоје, Богородице Дјево, радост возвјести всеј всељењеј, из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш, и разрушив кљатву даде благословеније, и упразднив смерт, дарова нам живот вјечниј.
Свети праведници Јоаким и Ана – Тропар, глас 2: Праведних твојих, Господи, памјат празнујушче, тјеми молим тја, спаси души нашја.
