Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju praznik posvećen Rođenju Presvete Bogorodice (grč: Γέννηση της Υπεραγίας Θεοτόκου, rus: Roždestvo Presvяtoй Bogorodicы), u narodu poznatiji kao Mala Gospojina, koji spada u jedan od 36 velikih praznika.
Praznik Rođenja Presvete Bogorodice spada u grupu Bogorodičinih praznika, koji se sa Gospodnjim praznicima objedinjuju zajedničkim nazivom „Dvanaest praznika“, jer ih ukupno ima 12, a od toga tri su pokretna i 9 nepokretnih praznika, u koji spada i Mala Gospojina, koja se proslavlja svake godine 8. septembra po julijanskom, odnosno 21. septembra po gregorijanskom kalendaru.
Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Živoga, trpeza hleba nebeskoga, kivot svetinje Božije, drvo najslađega ploda, slava roda ljudskoga, pohvala roda ženskoga, istočnik devstva i čistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane.
Joakim, koji beše roda carskoga iz plemena Davidova, i Ana, od roda arhijereja plemena Aronova, dočekaše starost bez dece i zato behu postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom, i moliše se Bogu sa suzama da ih obraduje u starosti njihovoj darivanjem deteta, kao što je nekada Bog obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka.
Bog je uslišio molitve pravednicima Joakimu i Ani, kojima je posvećen dan u kalendaru 9./22. septembar, i darovao im je ćerku, a i Bogomajku, koja će roditi Spasitelja roda ljudskoga.
Ana rodi ćerku u Nazaretu i dade joj ime Marija, koje znači visoka i gospodareća, i sa Joakimom se zavetovaše da će ćerku posvetiti na služenje Bogu. Kada je Marija imala tri godine odvedoše je u hram Jerusalimski i sveštenik Zaharije, otac Svetog Jovana Krstitelja, primio je Mariju u hram. Nakon 11 godina Marijinog služenja u hramu sveštenici su joj rekli da po zakonu ona tu više ne može biti, jer je napunila 15 godina i da treba da se uda, ali je Marija rekla da ne želi da se uda i da ima muža, tako da su je dali na čuvanje Josifu iz Nazareta, iz plemena Davidova, gde je živela sa Josifovim sestrama i čitala svete knjige, dok joj se se nije javio arhangel Gavrilo i projavio joj da će ona roditi sina Božijeg, Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista, kao što je i piše u knjizi proroka Isajije (Is.7, 14): „Zato će vam znak sam Gospod dati: Gle, devica će zatrudneti i rodiće sina i daće mu ime Emanuilo.“
Mala Gospojina je veliki praznik i u narodu vrlo poštovan, a poznat je i po tome da od toga datuma počinju jesenje svadbe, dok se završava branje lekovitih trava, jer, po narodnom vredovanju, najviše lekovitih svojstava imaju biljke ubrane između Velike i Male Gospojine. Na Malu Gospojinu počinju se sa oranjem i setvom ozimih useva, a stavlja se i nasad kokoškama, jer se veruje da jaja iz perioda od Velike do Male Gospojine mogu celu godinu ostati sveža i pilići koji se izlegu u ove dane biće dobre koke nosilje.
Mnoge porodice proslavljaju Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu, a u mnogim mestima se održavaju sabori, zavetine, proslave, molitve i litije.
U Šumadiji se Mala Gospojina smatra velikim praznikom i slavom, i smatra se danom kada je dobro da se mladi vere i venčavaju.
Najveći vašari za Malu Gospojinu održavaju se u Šapcu i Negotinu, koji se neprekidno održava već 150 godina.
Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina – Tropar, glas 4: Roždestvo tvoje, Bogorodice Djevo, radost vozvjesti vsej vseljenjej, iz tebe bo vozsija solnce pravdi, Hristos Bog naš, i razrušiv kljatvu dade blagoslovenije, i uprazdniv smert, darova nam život vječnij.
Sveti pravednici Joakim i Ana – Tropar, glas 2: Pravednih tvojih, Gospodi, pamjat praznujušče, tjemi molim tja, spasi duši našja.
