Srpska Pravoslavna crkva i njeni vernici 18. oktobra po julijanskom kalendaru, odnosno 31. oktobra po gregorijanskom kalendaru, slave dva velika sveca – Svetog apostola i jevanđelistu Luku i Svetog Petra Cetinjskog Čudotvorca.
Sveti apostol i jevanđelista Luka (grč. Λουκᾶς) je bio rodom iz Antiohije sirijske, gde je u mladosti izučio filosofiju, medicinu i živopis i, po predanju, prvi je živopisao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla, koje su svim kasnijim ikonopiscima služile kao uzor, pa ga smatraju za osnivačem hrišćanskoh ikonopisa. Znao je Sveti Luka i mnoge jezike onoga vremena i otputovao je u Jerusalim, gde je primio učenje Isusa Hrista i postao jedan od njegovih učenika, uvršćen u Sedamdeset apostolo i poslat na propoved. Tokom poslednjih dana zemaljskog života Spasitelja našeg Isusa Hrista Sveti Luka je bio u Jerusalimu i tugovao je, ali se njegova žalost okrenula na radost kada se na sam dan Vaskresenja Gospod javi njemu, dok je sa Kleopom išao u Emaus, o čemu je i pisao u Jevanđelju (Lk. 24, 12 – 35).
Po silasku Svetog Duha na apostole, Sveti Luka je neko vreme ostao u Jerusalimu, a zatim je krenuo u Antiohiju, gde je već bilo dosta hrišćana. Na putu se zadržao u Sevastiji, gde su počivale mošti Svetog Jovana Proroka, Preteče i Krstitelja i poželeo je da ih prenese u Antiohiju, ali mu tamošnji hrišćani nisu dozvolili, već su dopustili da uzme samo desnu ruku Svetog Jovana, kojom je krstio Gospoda Isusa Hrista i da je odnese u Antiohiju.
Tokom Drugog putovanja Svetog Pavla Sveti Luka je postao njegov saradnik i saputnik i tada je napustio Antiohiju i sa Svetim Pavlom otputovao u Grčku da propovedaju Jevanđelje, a razišli su se u gradu Filibi u Makedoniji, gde je ostao Sveti Luka nekoliko godina da utvrdi i uredi Crkvu, i propoveda i širi hrišćanstvo. Sveti Pavle je, pri kraju svog Trećeg apostolskog putovanja, ponovo posetio Filibu i poslao je Svetog Luku u Korint da skuplja milostinju za siromašne hrišćane u Palestini, a zatim su zajedno krenuli u Palestinu, posećujući usput crkve na obalama Male Azije, Arhipelaga, u Finikiji i Judeji, koje je ranije osnovao Sveti Pavle. U palestinskom gradu Kesarija Sveti Pavle je bio stavljen pod stražu i poslat u Rim na sud ćesaru, a Sveti Luka je sve vreme bio uz njega i ostao je uz njega i u Rimu, gde je sa Markom, Aristarhom i drugim saputnicima apostola Pavla, propovedao. U Rimu je Sveti Luka napisao Jevanđelje, jedno od četiri koja su u sastavu Novog Zaveta, i Dela Svetih Apostola, rukovođen od Svetog Pavla, koji ih je kasnije i odobrio.
Nakon dve godine provedene u zatvoru Sveti Pavle je izašao na slobodu i napustio je Rim zajedno sa Svetim Lukom. Ubrzo je car Neron počeo žestoko da progoni hrišćane i kada je Sveti Pavle drugi put došao u Rim da obodri hrišćane neznabošci ga uhvatiše i baviše u okove, dok je Sveti Luka sve vreme bio uz njega, do mučeničke smrti Svetog apostola Pavla, a potom je otišao da propoveda Božiju reč dalje u Italiji, u Dalmaciji, Galiji, naročito u Makedoniji, i u Ahaji.
U starosti Sveti Luka je otputovao u Egipat da propoveda Jevanđelje, i prosvetlio je svetlošću Hroistovom mnoga mesta, pa i udaljenu Tivaidu. U Aleksandriji je rukopoložio za episkopa Avilija na mesto Aniana, koji beše rukopoložen Svetim jevanđelistom Markom. Zatim se vratio u Grčku, gde je ustrojio Crkvu, naročito u Beotiji, i rukopoložio je sveštenike i đakone, i iscelio bolesne telom i dušom.
Stradao je mučenički Sveti Luka u gradu Tivi (Tebi) beotijskoj, kada su ga u 84-oj godini mučili idolopoklonici i obesili ga na drvo masline. Sahranili su ga u Tivi, glavnom gradu Beotije, gde su se od njegovih mošti dešavala mnoga čudesa za koja se pročulo sve do Carigrada. U to vreme car je bio Konstancije, sin Konstantinov, koji je saznao za isceliteljske mošti Svetog apostola i jevanđeliste Luke i poslao je upravitelja Egipta Artemija da mošti Svetog Luke prenese u prestonicu, što ovaj i učini. I dok su nosili kovčeg sa svetim moštima od obale do hrama desi se isceljenje evnuha Anatolije, koji je bolovao godinama i nigde leka nije mogao naći, a toga dana jedva je iz kreveta ustao moleći se od sveg srca Svetom apostolu i jevanđelisti Luki, i kada je prišao kovčegu pokloni se i sa verom se dotače kivota i tog časa dobi isceljenje i postade zdrav, pa ponese kivot sa ostalima sve do hrama.
Mošti Svetog Luke prenete su u Carigrad u drugoj polovini IV veka i položene u hram Svetih Apostola pod svetim prestolom pored moštiju Svetog Andreja i Svetog Timoteja.
Sveti Petar Mitropolot Cetinjski i Čudotvorac rođen je 1. aprila 1749. godine u Njegušima od oca Marka i majke Marije, rođene Martinović. Stric Petrovog oca Marka bio je Mitropolit Sava Petrović, koji je doveo na Cetinje Petra kada mu je bilo 10 godina da bude u manastiru i da uči, već sa 12 godina Petar je primio monaški postrig, a kada mu je bilo 15 godina poslali su ga u Rusiju na dalje školovanje.
Petar se 1766. godine, kada se upokojio Mitropolit Vasilije, vratio na Cetinje, gde ga je Vladika Sava rukopoložio za jeromonaha, a nešto kasnije ga je proizveo u čin arhimandrita. Odlazi Petar ponovo za Rusiju 1777. godine sa blagoslovom Mitropolita Save kako bi prikupio pomoć i tražio zaštitu za svoj srpski narod u tim teškim vremenima.
Po upokojenju Mitropolita Save 1781. godine za njegovog naslednika bi izabran Arsenije Plamenac, njegov sestrić, koji je umro nakon tri godine i kada je za duhovnog i svetovnog vladara Crne Gore izabran arhimandrit Petar Petrović i 1784. godine ga je hirotonisao u episkopa u Sremskim Karlovcima Mitropolit Mojsije Putnik.
Sveti Petar Cetinjski se posebno zalagao za prestanak krvne osvete među srpskim plemenima u Crnoj Gori i dao je prvi pisani zakon, nakon gubitka srpske države, 1796. godine. Takođe, napisao je i Istoriju Crne Gore do 1711. godine, pohvalu pokojnom Karađorđu Petroviću, nekoliko pesama i više od 260 arhipastirskih poslanica.
Nakon 46 godina provedenih kao Vladika crnogorski prestavio se u Gospodu u Cetinjskom manastiru 18. oktobra (31. oktobra) 1830. godine u 81 godini. Žitije i Službu Svetom Petru Cetinjskom napisao je 1893. godine beogradski Mitropolit Mihailo na osnovu istorijskih izvora i usmenog kazivanja cetinjskog Mitropolita Mitrofana Bana. Mitropolita Petra, prozvanog Petar Cetinjski, poštovali su kao svetog još za života.
Propoved Vladike Svetog po Simi Matavulju
Propoved je izgovorena pred glavarima i narodom na cetinju, koji se behu sabrali radi umira krvno zavađenih. Matavulj kaže:
„Najprije im čestita Novu Godinu i poželi da u nju uđu po zakonu Božijem, praštajući, zaričući se na mir i slogu i ljubav bratsku, jer ih inače čeka poslednja pogibija. Ispriča im priču iz Svetog Pisma o Kajinu i Avelju… Govorio im je dugo, tako od srca prosto, očinski, njihovijem jezikom. Kad viđe gvozdene i samovoljne gorštake ukroćene i zaplašene kao đecu, Vladika se odjednom preobrazi i od blaga oca postade oštar, neumitan sudija, reče im da toga dana hoće umir bez pogovora, da se utvrdi sud i sve što se dotle dva puta pokušavalo: „Tako vam ovoga životvorjaščeg i časnoga Krsta, tako vam on uvijek pomogao, tako ga se ne odrekli, tako vas ne pomamio, tako vas ne zatro Bog, Sveti Jovan i Sveti Vasilije i svi sveci i ugodnici Božiji, tako vam trag po tragu ne poginuo, tako se ne razgubili, tako vam šljeme i sjeme ne poginulo, tako ne ispogibali sramotno, pokorite se odlukama koje ćete sami danas učiniti i donijeti. Ko im se ne pokori, ko ih bude hotimično prestupio, da Bog da postigle ga kletve koje izgovorih. Recite svi u ime svoje i svojih po tri puta: Amin.“ Svi užasnuti povikaše tri puta: Amin. – Onda stade dijeliti naforu i opet bješe blag. Glavari mu ljubljahu ruku, a on svakoga u čelo.“
Molitvama Čudotvorca Cetinjskog Petra, Gospode Isuse Hriste Bože naš, pomiluj nas. Amin.
Sveti apostoli i jevanđelista Luka, Tropar, glas 3: Apostole svjatij i evangeliste Luko, moli milostivago Boga da pregrješenij ostavljenije podast dušam našim.
(Sveti Apostole i Jevanđelisto Luka, moli Milostivoga Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim.)
Tropar, glas 5: Pohvalimo sveštenim pesmama, Svetog Apostola, sveslavnog Luku, kao propovednika Dela Apostolskih i sjajnog pisca Jevanđelja Hristovog, neopisane istine Hristove Crkve, i kao istinitog lekara ljudskih nemoći, prirodnih bolesti i iscelitelja duševnih muka, koji se neprestano moli za duše naše.
Kondak, glas 2: Pohvalimo kao istinskog propovednika pobožnosti i govornika neizrečenih tajni, zvezdu Crkve, Luku božanskoga: Jer Gospod Hristos koji jedini zna tajne srca, izabrao ga je sa mudrim Pavlom, da budu učitelji naroda.
Sveti Petar Cetinjski, Tropar, glas 8: Priđite danas, o Pravoslavni, da se svečano zaradujemo, i da vidimo svečane i sveslavne vrline i podvige, svećnjaka presvetlog iz crnogorskoga kraja, među arhijerejima velikog Petra, mnogohvaljenog pastira i učitelja: Jer ga divnim učini Gospod među svetima Svojim, istinski netruležnog posle četiri godine iz zemlje ga projavi: Njegovim molitvama, Hriste Bože, spasi duše naše.
Kondak, glas 3: Nasladimo se danas božanski, o ljubitelji svetih, jer kada nastade vreme pokaza nam Nebo predivne i netruležne mošti, veličanstvenog svetitelja i služitelja božanskih tajni, Svetog Petra, jerarha Hristovog. Zato ga danas uzveličajmo pesmama kao presvetlu crnogorsku zvezdu, koja nam iz groba zasija. Zamolimo ga kao velikog staratelja za naše duše i toplog molitvenika, ka njemu vapijući i umilno govoreći: Novojavljeni među svetima, Svetitelju Petre premudri, pohvalo Crne Gore, molimo te da tvojim molitvama spaseš stado tvoje koje si mnogim trudovim i podvizima pasao, kao i sve nas, a i sve Pravoslavne Hrišćane.
Snežana Nedić
https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1905590713103450&id=1635113596817831
