Uspomena na smrt Svetog Jovana Proroka, Preteče i Krstitelja obeležava se danas 29. avgusta po julijanskom, odnosno 11. septembra po gregorijanskom kalendaru.
Sveti Jovan spada u ravnoapostolske svece i jedini je, uz Gospoda našega Isusa Hrista i Bogomajke, čiji se dani rođenja i upokojenja proslavljaju.
Događaj koji je bio povod za uspostavljanje praznika Usekovanju glave Svetog Jovana Krstitelja opisan je u Novom Zavetu u Jevanđelju po Mateju 14, 1 – 13, gde je opisan razlog i mučeničko stradanje Svetog Jovana od Iroda Antipe, sina Iroda Udomejca, ubice dece Vitlejemske, tetrarha Galilejskog, koji se po drugi put oženio ženom svoga brata Filipa, Irodijadom.
Irod Antipa je bio prvo oženjen ćerkom arapskog cara Arete, ali je ubrzo bio opčinjen lepotom Irodijade i zbližio se sa njom, a po njenoj želji je oterao svoju zakonitu ženu i nezakonito je sa njom počeo živeti, dok mu je brat Filip još bio živ, sa kojim je imala i kćer.
Kada je Irod učinio takvo bezakonje, Sveti Jovan Krstitelj, revnitelj zakona Božijih, izobličitelj grehova ljudskih i propovednik pokajanja, nije otrpeo, nego je pred svima izobličio Iroda kao preljubnika i otmičara, koji je svome bratu oteo ženu, a Irod je naredio da Svetog Jovana bace u tamnicu.
Na dan Irodovog rođendana, Irodijadina kćer je igrala i tako se dopala Irodu da joj je ponudio da joj ispuni svaku želju i šta god bude zatražila biće njeno. Poučena od svoje zle majke, zatražila je glavu Svetog Jovana Krstitelja. Irod joj je ispunio želju i Irodijada je glavu Svetog Jovana zakopala u svom dvorcu, dok su telo njegovi učenici sahranili u Sevastiji, staroj Samariji, u Palestini.
Praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja se slavi od davnina, a pisana svedočanstva postoje od V veka u besedama Petra Hrizologa, prezvitera Hrisipa. Na ovaj dan hrišćani drže strogi post, ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer podseća na prolivenu krv Svetog Jovana.
U Hercegovini, po narodnim običajima, osim posta, ne rade se ni teži poslovi, a naročito se vodi računa da se ne radi ništa oko semena, dok se u Šumadiji ovaj dan smatra dobrim za branje lekovitih trava, a samo žene rade oko semena, koje ostavljaju za sledeću godinu i spremaju zimnicu. Na taj dan u Šumadiji ne daju deci da jedu paradajz, breskve, jabuke i bilo šta drugo crvene boje, a u Hercegovini se pazi čak i koji dan u nedelji je pao praznik, pa ako je to ponedeljak, kao ove godine, onda se izbegava rad sa semenom svakog ponedeljka tokom godine.
Snežana Nedić
https://www.facebook.com/priceizpredgradja/?ref=aymt_homepage_panel#
