Ni večeras te nema.
I večeras sam sam.
I čekam.
I tražim.
I ne dolazi niko,
Ne nalazim ništa.
Čekam.
I sanjam.
Sanjam veselost tvojih dlanova,
Mladež na tvom prstu,
Sanjam detinji pogled
I srce tvoje što kroz glas boji moju nadu.
I večeras.
I sad.
Noć me čuva.
Ali ne razume uvek.
Pa me bije.
I šiba.
I luduje po mojoj kičmi.
Potom, mesec mi polomi sve kosti
i radosti.
A ja gledam
I u vrata
I u prozor,
U svaki zid gledam,
Da te vidim…
…ako svratiš…
Ne umem da progovorim ni reč.
Ni da ti pošaljem snagu
Moje tišine,
Moje želje,
Žudnje,
Jecaja mog.
Ni snagu nežnosti kojom milujem tvoj lik u snu.
Samo tu.
Znaš, znam da znaš
Da postoji ovo veče.
Da postoji ova pesma.
I rat.
Rat divljih oluja što mi kroz ruke idu
I plaču
I smeju se
I mole te,
Mole da ih smiriš.
Da ne sagore u svom vrisku,
U svom bludu
I istini.
Jer ti znaš koliko ova pesma ima redova,
Koliko doziva.
Pogledaj me.
Gledaj!
U znoju se gušim,
Dok te sanjam i grlim.
I ne opraštam sebi ništa!
Ništa!
Dok se puštam sećanju
I slikama naših susreta.
Pod maglama.
Pod stenama.
U dodiru.
Hrabri smo, naposletku.
Ali! Bedni!
Kao juče –
I večeras.
Hrabri smo što se znamo.
Zato samo!
Pruži ruke.
Ovde sam.
Stojim,
Sklupčan,
Uz mladež,
Uz nokat,
Uz tvoj život.
I sanjam.
O, sanjam te dugo.
Dugo!
I čekam te.
Ti si tren.
Ti si moja radost.
Naposletku, moj bol.
Pruži ruke.
Pruži samo.
Sanjam veselost tvojih dlanova,
Mladež na tvom prstu,
Sanjam detinji pogled
I srce tvoje što kroz glas boji moju nadu.
I večeras,
I sad.
Dušan Matejić
(priredila : Anamarija Milovanović)
Svako neovlašćeno kopiranje, montiranje, prikazivanje i javno izvođenje bez saglasnosti autora najstrože je zabranjeno i kažnjivo po zakonu.
