Ево опет ваше Неде. Мора да сам вам недостајала као лањски снег, али реко’ да вам се мало јавим и видим како сте ових ветровитих и кишовитих дана касне јесени.
Све је мање светлости, а све више, мислила сам да то никада нећу рећи, ипак, ево пишем, килограма. О, да, ваша Неда је почела да таложи килограме, као и даљи њен рођак мрки меда пред зимски сан. Хладније време тражи драстичне мере, те је потребно имати ватирану одећу, крзном, већ неким, постављену обућу, а када се то не може све како ваља набавити или је неко, пак баш зимогрожљив, требало би да рођено салце помогне. Куд боље ватирање од слоја меког салца, па када седнем било где немам бриге, нити жуљања, већ лепо буде мекано позадини, јер је ушушкана.
Габријелa
Балерина
Госпођа Карпентер и њене ћерке
Знамо ми, некада познати као „кост и кожа“ људи, како је то када седнете на столицу, па вас после десетак минута све жуља, те почнете да цените салце, без ироније. Увек је са вама, топло вам је и свуда буде мекше за седење, јер своје „јастучиће“ носите са собом. Јесте мало незгодно некада за гардеробу, јер се нешто мора преправити, али много више је, како данас воле рећи, бенефита. Уосталом, из личног искуства знам да и они неухрањени често морају преправљати своју гардеробу и бушити нове рупе на каишу, иначе побегоше панталонама, све поштујући Њутнов закон гравитације. Елем, кренуло је и време слава. Па таман се све лепо наместило да се буцкање може спровести како треба и ваља. А и коначно нема оног фамозног: „Јао, да ли да пробам ово или оно од јела на слави, јер ћу се угојити.“ Ма, све пробај и уживај. Е, не би ваша Неда била Неда да нема неку теорију и о салцету, наравно. Знате како оно иде из физике што су нас учили да је материја неуништива и да увек кружи у природи (формулисано још у античкој Грчкој – Закон одржања материје: Материја се не може уништити, нити ни из чега створити, она може само да се мења и да прелази из једног у други облик.)
Млада жена чита књигу
Дона Ђована ради
Е, па тако сам почела да верујем да је и са салцетом. Као да постоји једна количина сала у свету међу људима, те када се неко угоји, неко други смрша, и тако кружи, неуништиво, од једне до друге особе. Обратите пажњу око вас, јер се мени много пута дешавало да смршам који килограм, а да се неки људи из моје околине за толико угоје. А сада ми се десило да сам набацила леп „тапацирунг“ и на једном од славља видим познанике, који су увек били онако елегантно попуњени са мањком килаже. Стварно нешто постоји са том количином салцета у свету, дефинитивно. Кружи око нас и само мења онога ко ће га носити неко време, па пређе на другога. Надај се да ће те зими запасти да га носиш, јер ће бити топлије, док је лети мало незгодније, али није на одмет, јер некима баш лепо пристаје и чак лепше изгледају у купаћем. Даје и неки ауторитет, а још када се лепо расподели почну људи и другачије да вас примећују. Уосталом, погледајте слике старих мајстора. Нема нешто мршавица на тим сликама. Тицијан (Тицијано Вечело или Тицијано Вечели, итал. Tiziano Vecelli или Tiziano Vecellio, рођен 1488/90., Пјеве ди Кадоре, Млетачка Република, Италија – умро 27. августа 1576., Венеција) познати италијански сликар венецијанске школе, није нешто трошио своју кичицу и боје на мршавице, а био је чувени сликар међу аристократијом онога доба, што значи да је морао неке и да улепше не би ли сачувао главу. А опет сликао је буцкасте девојке, па значи да то није био проблем, већ је мајстор сликарства знао да покаже шта јесте лепо оку нашем – једрина, као и Рубенс (Петер Паул Рубенс, хол. Peter Paul Rubens, Зиген, Вестфалија, 28. јун 1577. — Антверпен, 30. мај 1640.) фламански уметник и дипломата, који се такође бавио античким, а и религијским темама. То ме подсети. Па, ето данас је тачно 100 година од како је преминуо један од истакнутих импресиониста и врло познатих европских сликара, Француз, Пјер Огист Реноар (Pierre-Auguste Renoir, Лимож, Француска, 25. фебруар 1841. — Кан, 3. децембар 1919.), који је баш волео да слика жене и познато је да су све биле лепо обле.
Тицијан
Света љубав и профана љубав
Зато ‘ајмо мало веровати сликарима, јер они би требало да су меродавни шта је то пријатно оку да види, а шта баш и није, те прихватимо да бити мало заобљенији није проблем, већ је већи проблем робовати броју поједених калорија, истрчаних километара, анорексији и булимији, па после јачи поветарац може да нас однесе у непознатом правцу. Јесте, неко ће на ово моје писаније прокоментарисати да се мода разликује данас од оне некадашње, да су различити критеријуми времена и наравно да очекујем сличне коментаре, али када вам ваша Неда каже – време и није толико различито, а ни ти критеријуми се нису баш толико изменили. Озбиљно. Па сви се сећамо да смо у младости умели да завиримо у ормаре родитеља или рођака и бирали шта ћемо носити од одеће, коју су они носили у својој младости.
Венера и Адонис
Рубенс
А управо доживљавам да млађи нараштај тако исто вири у мој ормар и узима гардеробу, коју сам некада носила у њиховим годинама, јер је сада поново у моди. Ето, физичари су били у праву. Ах, та материја, коју су уметници увек умели да је прикажу блиску нама у свој својој лепоти.
Рубенс са женом
Суђење Парису
Зато, у име салцета планирам „напад“ на колаче салчиће, па нека материја кружи.
Ваш „експерт“ за правила Неда 4. децембар 2019. године
Насловна фотографија (Реноар)
