Велимир Бата Живојиновић биће сахрањен у четвртак у 13 сати, у Алеји великана на Новом гробљу, и почиваће поред свог “млађег брата”, недавно преминулог глумца Драгана Николића.
Тако је судбина поново спојила два велика уметника и пријатеља. Бата је тешко поднео Гагин одлазак и тада изјавио: „Београд никада више неће бити исти без тебе, почивај у миру, мој мали брате, мој мали принче.“
Гробно место за легендарног Бату већ је припремљено, а радници задужени за одржавање гробља, у уторак су сређивали Алеју великана. Целокупни простор око гробница је покошен, лишће и остаци грана су покупљени, док ће у појединим деловима бити засађено ново цвеће.
Глумац чија је легенда била већа од филма, поред готово 350 бриљантних филмских улога које је одиграо, оставио је за собом и мит о својој личности.
Шта је све у Бати било тако велико, посебно, шта је било највеће – његов дар, духовитост, шарм, снага, или доброта према људима коју је суштински поседовао.
– Бата је играо, ако би могло да се каже шта је “заједнички именитељ” његових улога, непоколебљивог и јаког човека са Балкана – каже за “Новости” Душан Ковачевић. – Човека који је, у већини тешких ситуација, да ли ратних или мирнодопских, оптимиста и велики борац. Такав је био и приватно. Данас, када се помене Бата Живојиновић, то је апсолутно као да кажете југословенски или српски филм. Он је историја кинематографије овог простора. Не знам неки већи филм и неку већу продукцију у којој Бата није играо док је био у пуној снази.
Бата и Душко својевремено су се приватно дружили и у Кораћици.
– Мислим да је Бата у животу имао три велике љубави – једна је била његова породица, друга Кораћица где је рођен, где је проводио највише времена и где му је било најлепше. Трећа љубав био је филм. А филм је за њега била цела бивша Југославија. Нема планине ни реке где Бата није или погинуо, или убио некога. То није никаква метафора, то је истина. И он сам се често шалио на свој рачун, причајући о томе да не зна колико је пута погинуо, и да нема броја непријатеља које је ликвидирао током филмских акција. Мени је лично, управо због нашег дружења и познанства, највише жао што се Бата толико мучио у болести, и што је последње године провео у великим боловима. И само је он, са својом великом снагом, могао да издржи све те патње.
Ковачевић се присећа и снимања “Балканског шпијуна”, у коме је играо Батин имењак по надимку, Бата Стојковић.
– Замолили смо Бату Живојиновића да нам буде гост, да одигра једну малу улогу, као пријатељску помоћ. И прихватио је, као прави пријатељ. Мислим да је његовим одласком отишао и један велики део историје југословенског и српског филма. Стално понављам југословенског, зато што је оставио неизбрисив траг у кинематографијама земаља које су створене после распада бивше Југославије. Један од најлепших филмова које приватно сврставам међу десет најбоље икада снимаљених на овом простору је “Бреза” хрватског редитеља Анта Бабаје. Бата је имао двадесет пет -шест година кад је играо главну улогу у том филму. Да не говорим о босанској кинематографији. Радио је са свим великим редитељима, и сви су га радо позивали, зато што је био један од оних људи за које се каже – кад је тешко, зови Бату – истиче Ковачевић.
Редитељ данас већ антологијског филма “Балкан експрес”, Бранко Балетић, сарађивао је са Батом и у време док је био директор “Авала филма”, а дружили су се и приватно.
– Моје сећање на Бату је под “високим напоном”. Кад неки велики глумац умре, обично кажу да је отишао у легенду. А Бата је постао легенда од првог филма који је снимио, од “Песме с Кумбаре” Радоша Новаковића. Он није био само сарадник, био је на неки начин интимус свих нас који смо имали срећу да га познајемо. Тепали смо му “Бата Животиња” дивећи се, заправо, његовој фасцинантној енергији и шарму – каже Балетић.
Као пример колико је Бата био озбиљан у професији, Балетић наводи снимање филма “Сок од шљива”, у коме је са Предрагом Микијем Манојловићем играо главну улогу.
Вечна кућа у Алеји заслужних грађана
– Снимање је било заказано у седам ујутру, пола екипе било је будно пола сата раније, и лупало је на врата осталима да се пробуде. Пролазећи ходником видео сам Бату који је већ био у костиму, нашминкан, како шета држећи текст у руци и понављајући своје реплике. Бата је први устао и спремио се за снимање.
У том филму постоји сцена у којој Бата са Цвијетом Месић пада са моста у реку.
– Бата је видео много бољи угао од мене за тај пад, ухватио је Цвијету и скочио. Али, испод воде је била нека стена, и повредио је колено. Излазећи из воде само је питао „је л` треба још један дубл?“ – сећа се Балетић.
– Бата је био познат по томе, мада га је слава штитила, што није био сујетан, иако се код већине глумаца ипак појави врста сујете, па онда у кадру сами себи “дижу споменик”. Бата је, међутим, увек несебично “бацао лопте” саиграчима, поготову млађим колегама, што је дар и карактеристика сјајног човека и великог глумца – каже Балетић.
ВЕЛИКА ЛУЛА
ПРИЧА о Бати, како истиче Балетић, има још један важан сегмент.
– Све то што је Бата постигао, не би успео без своје супруге Луле. Она је Бати била “додатни мотор” – указивала му где греши, где је добар, шта би требало да уради… Лула је била и његов најбољи критичар, и највећи пријатељ. Велика Лула је помогла Бати да постане велики Бата, и да прерасте у легенду.
НЕБЕСКИ ОРКЕСТАР “БАЛКАН ЕКСПРЕС”
БАТИН одлазак, како истиче Балетић, за њега има посебан сентимент.
– Недавно је умро велики глумац Драган Николић. Пре њега, отишли су великани Оливера Марковић, Бора Тодоровић. Много пре њих певач Тома Здравковић. Они су са Батом били чланови оркестра “Балкан експрес”. Сви они су сада на небу, и верујем да су и тамо сјајан “оркестар”. А ја сам остао “диригент” без оркестра.
МИЉКУ НЕЋЕ ДОПУСТИТИ ДА ДОЂЕ НА САХРАНУ?
ОНОГ тренутка када би Миљко Живојиновић крочио у Србију био би ухапшен и спроведен у притвор, јер је за њим расписана Интерполова потерница. Како смо сазнали од наших саговорника, не постоји законска могућност да он присуствује сахрани оца. Теоријски, шансу да ода последњу почаст оцу могло би да му евентуално омогући Министарство правде, односно суд који је за њим и расписао потерницу, и то тако што би је ставио ван снаге. Такав потез надлежних државних органа готово је немогућ, због веома кратког рока.
Фото и текст: Екипа „Новости“
