Velimir Bata Živojinović biće sahranjen u četvrtak u 13 sati, u Aleji velikana na Novom groblju, i počivaće pored svog “mlađeg brata”, nedavno preminulog glumca Dragana Nikolića.
Tako je sudbina ponovo spojila dva velika umetnika i prijatelja. Bata je teško podneo Gagin odlazak i tada izjavio: „Beograd nikada više neće biti isti bez tebe, počivaj u miru, moj mali brate, moj mali prinče.“
Grobno mesto za legendarnog Batu već je pripremljeno, a radnici zaduženi za održavanje groblja, u utorak su sređivali Aleju velikana. Celokupni prostor oko grobnica je pokošen, lišće i ostaci grana su pokupljeni, dok će u pojedinim delovima biti zasađeno novo cveće.
Glumac čija je legenda bila veća od filma, pored gotovo 350 briljantnih filmskih uloga koje je odigrao, ostavio je za sobom i mit o svojoj ličnosti.
Šta je sve u Bati bilo tako veliko, posebno, šta je bilo najveće – njegov dar, duhovitost, šarm, snaga, ili dobrota prema ljudima koju je suštinski posedovao.
– Bata je igrao, ako bi moglo da se kaže šta je “zajednički imenitelj” njegovih uloga, nepokolebljivog i jakog čoveka sa Balkana – kaže za “Novosti” Dušan Kovačević. – Čoveka koji je, u većini teških situacija, da li ratnih ili mirnodopskih, optimista i veliki borac. Takav je bio i privatno. Danas, kada se pomene Bata Živojinović, to je apsolutno kao da kažete jugoslovenski ili srpski film. On je istorija kinematografije ovog prostora. Ne znam neki veći film i neku veću produkciju u kojoj Bata nije igrao dok je bio u punoj snazi.
Bata i Duško svojevremeno su se privatno družili i u Koraćici.
– Mislim da je Bata u životu imao tri velike ljubavi – jedna je bila njegova porodica, druga Koraćica gde je rođen, gde je provodio najviše vremena i gde mu je bilo najlepše. Treća ljubav bio je film. A film je za njega bila cela bivša Jugoslavija. Nema planine ni reke gde Bata nije ili poginuo, ili ubio nekoga. To nije nikakva metafora, to je istina. I on sam se često šalio na svoj račun, pričajući o tome da ne zna koliko je puta poginuo, i da nema broja neprijatelja koje je likvidirao tokom filmskih akcija. Meni je lično, upravo zbog našeg druženja i poznanstva, najviše žao što se Bata toliko mučio u bolesti, i što je poslednje godine proveo u velikim bolovima. I samo je on, sa svojom velikom snagom, mogao da izdrži sve te patnje.
Kovačević se priseća i snimanja “Balkanskog špijuna”, u kome je igrao Batin imenjak po nadimku, Bata Stojković.
– Zamolili smo Batu Živojinovića da nam bude gost, da odigra jednu malu ulogu, kao prijateljsku pomoć. I prihvatio je, kao pravi prijatelj. Mislim da je njegovim odlaskom otišao i jedan veliki deo istorije jugoslovenskog i srpskog filma. Stalno ponavljam jugoslovenskog, zato što je ostavio neizbrisiv trag u kinematografijama zemalja koje su stvorene posle raspada bivše Jugoslavije. Jedan od najlepših filmova koje privatno svrstavam među deset najbolje ikada snimaljenih na ovom prostoru je “Breza” hrvatskog reditelja Anta Babaje. Bata je imao dvadeset pet -šest godina kad je igrao glavnu ulogu u tom filmu. Da ne govorim o bosanskoj kinematografiji. Radio je sa svim velikim rediteljima, i svi su ga rado pozivali, zato što je bio jedan od onih ljudi za koje se kaže – kad je teško, zovi Batu – ističe Kovačević.
Reditelj danas već antologijskog filma “Balkan ekspres”, Branko Baletić, sarađivao je sa Batom i u vreme dok je bio direktor “Avala filma”, a družili su se i privatno.
– Moje sećanje na Batu je pod “visokim naponom”. Kad neki veliki glumac umre, obično kažu da je otišao u legendu. A Bata je postao legenda od prvog filma koji je snimio, od “Pesme s Kumbare” Radoša Novakovića. On nije bio samo saradnik, bio je na neki način intimus svih nas koji smo imali sreću da ga poznajemo. Tepali smo mu “Bata Životinja” diveći se, zapravo, njegovoj fascinantnoj energiji i šarmu – kaže Baletić.
Kao primer koliko je Bata bio ozbiljan u profesiji, Baletić navodi snimanje filma “Sok od šljiva”, u kome je sa Predragom Mikijem Manojlovićem igrao glavnu ulogu.
Večna kuća u Aleji zaslužnih građana
– Snimanje je bilo zakazano u sedam ujutru, pola ekipe bilo je budno pola sata ranije, i lupalo je na vrata ostalima da se probude. Prolazeći hodnikom video sam Batu koji je već bio u kostimu, našminkan, kako šeta držeći tekst u ruci i ponavljajući svoje replike. Bata je prvi ustao i spremio se za snimanje.
U tom filmu postoji scena u kojoj Bata sa Cvijetom Mesić pada sa mosta u reku.
– Bata je video mnogo bolji ugao od mene za taj pad, uhvatio je Cvijetu i skočio. Ali, ispod vode je bila neka stena, i povredio je koleno. Izlazeći iz vode samo je pitao „je l` treba još jedan dubl?“ – seća se Baletić.
– Bata je bio poznat po tome, mada ga je slava štitila, što nije bio sujetan, iako se kod većine glumaca ipak pojavi vrsta sujete, pa onda u kadru sami sebi “dižu spomenik”. Bata je, međutim, uvek nesebično “bacao lopte” saigračima, pogotovu mlađim kolegama, što je dar i karakteristika sjajnog čoveka i velikog glumca – kaže Baletić.
VELIKA LULA
PRIČA o Bati, kako ističe Baletić, ima još jedan važan segment.
– Sve to što je Bata postigao, ne bi uspeo bez svoje supruge Lule. Ona je Bati bila “dodatni motor” – ukazivala mu gde greši, gde je dobar, šta bi trebalo da uradi… Lula je bila i njegov najbolji kritičar, i najveći prijatelj. Velika Lula je pomogla Bati da postane veliki Bata, i da preraste u legendu.
NEBESKI ORKESTAR “BALKAN EKSPRES”
BATIN odlazak, kako ističe Baletić, za njega ima poseban sentiment.
– Nedavno je umro veliki glumac Dragan Nikolić. Pre njega, otišli su velikani Olivera Marković, Bora Todorović. Mnogo pre njih pevač Toma Zdravković. Oni su sa Batom bili članovi orkestra “Balkan ekspres”. Svi oni su sada na nebu, i verujem da su i tamo sjajan “orkestar”. A ja sam ostao “dirigent” bez orkestra.
MILJKU NEĆE DOPUSTITI DA DOĐE NA SAHRANU?
ONOG trenutka kada bi Miljko Živojinović kročio u Srbiju bio bi uhapšen i sproveden u pritvor, jer je za njim raspisana Interpolova poternica. Kako smo saznali od naših sagovornika, ne postoji zakonska mogućnost da on prisustvuje sahrani oca. Teorijski, šansu da oda poslednju počast ocu moglo bi da mu eventualno omogući Ministarstvo pravde, odnosno sud koji je za njim i raspisao poternicu, i to tako što bi je stavio van snage. Takav potez nadležnih državnih organa gotovo je nemoguć, zbog veoma kratkog roka.
Foto i tekst: Ekipa „Novosti“
