U okolini grada Jagodina, u živopisnom selu Oparić, davne 1955.godine počinje da slika jedan netipičan slikar Milosav Jovanović.
Njegova netipičnost ga odmah izdvaja od ekspanzije naivnog slikarstva u tom vremenu, a posebno ga izdvaja od utemeljene škole naivnog slikarstva u Opariću čije je temelje postavio Janko Brašić. Milosav Jovanović drastično odstupa od tradicije, folklora i kulturnog nasleđa i prelazi u fantaziju.
Na slikama mogu se videti potpuno drugačiji motivi od drugih naivnih slikara. Njegove slike karakteriše velika slojevitost, indirektno kazivanje, nerealne pojave, asimetrije…
Bežanje od spoljašnjeg sveta koji mu nije blizak, proizvelo je eksplozivnu energiju koju je Milosav ostavio na platnu. Za ovakav specifičan rad svojevremeno su se zainteresovali i u svoje kolekcije dodali dela Milosava Jovanovića i bivši predsednik Sjedinjenih Američkih država Džerald Ford, nekadašnji kancelar Nemačke Vili Brant, nekadašnja premijerka Indije Indira Gandi, poslednji iranski šah Reza Pahlavi, slavna glumica Sofija Loren i mnoge druge značajne ličnosti. Put svih njegovih dela se nikad neće saznati jer mnoge slike se i danas pojavljuju na svetskim aukcijama.
Osim na platnu Milosav je ostavio svoj trag i u književnosti, 1981.godine počinje saradnju sa književnikom Dragišom Vitoševićem u sakupljanju i ilustrovanju narodnih poslovica.
U Beogradu 1982.godine izlazi iz štampe knjiga „Naše narodne poslovice“. Poslovice su složene po međusobnoj srodnosti i bogato ilustrovane slikama i crtežima Milosava Jovanovića i Dragiše Vitoševića, postojala je i ranije saradnja u časopisu „Raskovnik“.
Milosav je značajan za naivnu umetnost Srbije zbog specifičnosti rada vezanog za duhovno nasleđe zavičaja, za narodna predanja i mitologiju. Bajkovito je predsavljao sve likove na svojim slikama od nevinih i bezazlenih, kao što su ovce, čobanice, do demonskih, kao što su đavoli i zmije. Na svojim slikama pretvarao je nesvesno stvarnost u san. Sve slike plene svojim koloritom i maštovitom stilizacijom oblika. Na mnogim slikama na početku karijere, pa do polovine svog stvaralačkog rada Milosav uvodi Sunce kao simbol i izvor života, vremenom ti simboli se menjaju, boje postaju tamnije, nebo je često naslikano tamno plave boje ili čak i crne.
Polako nestaju svetle boje a javljaju se mračne. Ovo je posledica Milosavljevog života, polako se stari, želja za životom i svetlošću polako nestaje ali potreba za slikanjem je uvek prisutna.
Oto Bihalji-Merin u enciklopediji „Naivni umetnici sveta“ je rekao:
„Jovanović se izdvaja posebnim načinom slikanja. Čistu boju nanosi na platno u obliku tačkica, stvarajući kompozicije koje se slivaju u površinu i na taj način dobija određeni ton“.
Ovaj klasik naivne umetnosti Srbije i sveta je i dobitnik mnogobrojnih priznanja za svoj rad od kojih su i najvažnija, počasno priznanje Oto Bihalji-Merin za izuzetan doprinos u naivnoj umetnosti, i nagrada za životno delo 2003.godine.
O Milosavu su pisali mnogi poznavaoci naivne umetnosti, Oto Bihalji-Merin, Nebojša Bato Tomašević, Miroslava Bošković, Koviljka Smiljković, Boris Kelemen, Slavomir Vojinović, književnik Dragiša Vitošević, Novinar Boža Aleksić i mnogi drugi.
Milosav Jovanović se izdvaja iz mnoštva samoukih slikara Srbije i bivše Jugoslavije, negova dela su rezultat mašte,sna,jave i raznovrsnih psiholoških variranja. Preminuo je marta 2014.godine u svojoj 79.godini života i iza sebe je ostavio dela sa neponovljivim i jedinstvenim načinom stvaranja.
Natalija Stojanović
