Одувек сам била кућни миш, како многи воле рећи, и увек се нађе нешто што се треба одрадити и што причињава и задовољство, па ни не приметим када ми је дан прошао. Ето, пречистити кућу, па пресложити ствари из ормара, ипак је пролеће неко и ваља се све то средити, као и обично, иако са мање излазака напоље у процесу. Читање ми је одувек била страст и сада је шанса да загњурим још преданије у кућну библиотеку и навалим на литературу. Ту је увек и неки ручни рад, јер и онако сви тврде, а из личног искуства могу се сагласити са њима, да плетење, хеклање, вез, поентилес и друге технике које нисам набројала, смирују.
Креативни смо тада, видимо својих руку дело и не седимо за џабе. Али када видим докторе и војнике и апотекаре и полицајце, а ту су и сви они радници у продавницама, те возачи и сигурно сам некога заборавила, па нека ми опросте, имам осећај да и не дајем неки допринос, те да само кисеоник претварам у угљен-диоксид седећи на каучу. Ипак сам дете деведесетих, које је хтело да се пријави ’99-те године за било какву испомоћ, али није било још довољно одрасло за те послове.
Додуше, ту су старији за које бринем. Свако одради колико може и колико ситуација дозвољава. Ех, када споменух ту ’99-ту. Беше исто март. Ето, данас је 21 година од почетка бомбардовања наше земље. Више од две деценије је прошло од како су нас надлетали авионима и засипали разним грозотама. Враћају се сећања на различите сцене – породиље и труднице склоњене у подрум, јер гађају зграде у непосредној близини породилишта у главном граду, трудница убијена у Нишу, страдала деца…..
Извините, опростите вашој Неди, али данас једноставно не могу бити уобичајно весела Неда, на коју сте навикли, јер је март тежак месец за нас – бомбардовање, погром, а сада и ово чудо. Шта смо све пребродили, а некако све је почињало у пролеће, тачније у марту. Ваљда се све буди и онда дође после зимског сна нека морбидна наплата те баба Марте. Али и ми из свега тога изађемо некако јачи, бољи, спремнији. Изађемо као нови људи, који су схватили да се могу изборити са много више тога, него што су мислили да је могуће. Тако ћемо изаћи и из ове ситуације, која и није прва у животима многих од нас.
Још постоје они који се сећају вариоле, ту су и они који се сећају проблема са полио вирусом, као и са туберкулозом, а неки крајеви су често били и под опасношћу од сифилиса, који се далеко лакше преноси. А тек различити вируси грипа. И све смо то прегрмели. Једино што је вашој Неди занимљиво јесте да као особа склона опсесивно-компулзивним радњама оно прање руку је прави изазов, јер треба ограничити на само 20 секунди. Е, прала је ваша Неда руке и пре, врло темељно и са страшћу, а сада је само појачала рибање и укључила оне мале четкице да све то буде још боље одрађено. Могу да идем на аудицију за серију „Грејева анатомија“ („Grey’s Anatomy“, код нас преведена и као „Увод у анатомију“) или неку другу медицинску серију када се све ово заврши, иако никако не умем да глумим, те бих пре могла проћи као пацијент, са што мање текста.
Елем, живот иде даље и увек ће тако бити, само некада наиђе на неку џомбу, па је треба пребродити. Па ћемо исто тако и ову „џомбу“ пребродити и своја знања и сазнања пренети следећим генерацијам, као и сећања на све преживљено и на све оне који су нам помогли и пружили руку да лакше све пребродимо.
Воли вас све ваш „експерт“ за правила Неда 24. март 2020. године
