Oduvek sam bila kućni miš, kako mnogi vole reći, i uvek se nađe nešto što se treba odraditi i što pričinjava i zadovoljstvo, pa ni ne primetim kada mi je dan prošao. Eto, prečistiti kuću, pa presložiti stvari iz ormara, ipak je proleće neko i valja se sve to srediti, kao i obično, iako sa manje izlazaka napolje u procesu. Čitanje mi je oduvek bila strast i sada je šansa da zagnjurim još predanije u kućnu biblioteku i navalim na literaturu. Tu je uvek i neki ručni rad, jer i onako svi tvrde, a iz ličnog iskustva mogu se saglasiti sa njima, da pletenje, heklanje, vez, poentiles i druge tehnike koje nisam nabrojala, smiruju.
Kreativni smo tada, vidimo svojih ruku delo i ne sedimo za džabe. Ali kada vidim doktore i vojnike i apotekare i policajce, a tu su i svi oni radnici u prodavnicama, te vozači i sigurno sam nekoga zaboravila, pa neka mi oproste, imam osećaj da i ne dajem neki doprinos, te da samo kiseonik pretvaram u ugljen-dioksid sedeći na kauču. Ipak sam dete devedesetih, koje je htelo da se prijavi ’99-te godine za bilo kakvu ispomoć, ali nije bilo još dovoljno odraslo za te poslove.
Doduše, tu su stariji za koje brinem. Svako odradi koliko može i koliko situacija dozvoljava. Eh, kada spomenuh tu ’99-tu. Beše isto mart. Eto, danas je 21 godina od početka bombardovanja naše zemlje. Više od dve decenije je prošlo od kako su nas nadletali avionima i zasipali raznim grozotama. Vraćaju se sećanja na različite scene – porodilje i trudnice sklonjene u podrum, jer gađaju zgrade u neposrednoj blizini porodilišta u glavnom gradu, trudnica ubijena u Nišu, stradala deca…..
Izvinite, oprostite vašoj Nedi, ali danas jednostavno ne mogu biti uobičajno vesela Neda, na koju ste navikli, jer je mart težak mesec za nas – bombardovanje, pogrom, a sada i ovo čudo. Šta smo sve prebrodili, a nekako sve je počinjalo u proleće, tačnije u martu. Valjda se sve budi i onda dođe posle zimskog sna neka morbidna naplata te baba Marte. Ali i mi iz svega toga izađemo nekako jači, bolji, spremniji. Izađemo kao novi ljudi, koji su shvatili da se mogu izboriti sa mnogo više toga, nego što su mislili da je moguće. Tako ćemo izaći i iz ove situacije, koja i nije prva u životima mnogih od nas.
Još postoje oni koji se sećaju variole, tu su i oni koji se sećaju problema sa polio virusom, kao i sa tuberkulozom, a neki krajevi su često bili i pod opasnošću od sifilisa, koji se daleko lakše prenosi. A tek različiti virusi gripa. I sve smo to pregrmeli. Jedino što je vašoj Nedi zanimljivo jeste da kao osoba sklona opsesivno-kompulzivnim radnjama ono pranje ruku je pravi izazov, jer treba ograničiti na samo 20 sekundi. E, prala je vaša Neda ruke i pre, vrlo temeljno i sa strašću, a sada je samo pojačala ribanje i uključila one male četkice da sve to bude još bolje odrađeno. Mogu da idem na audiciju za seriju „Grejeva anatomija“ („Grey’s Anatomy“, kod nas prevedena i kao „Uvod u anatomiju“) ili neku drugu medicinsku seriju kada se sve ovo završi, iako nikako ne umem da glumim, te bih pre mogla proći kao pacijent, sa što manje teksta.
Elem, život ide dalje i uvek će tako biti, samo nekada naiđe na neku džombu, pa je treba prebroditi. Pa ćemo isto tako i ovu „džombu“ prebroditi i svoja znanja i saznanja preneti sledećim generacijam, kao i sećanja na sve preživljeno i na sve one koji su nam pomogli i pružili ruku da lakše sve prebrodimo.
Voli vas sve vaš „ekspert“ za pravila Neda 24. mart 2020. godine
