Елем, пратила је ваша Неда дешавања у околини, и локалној и глобалној, и одлучила се на затишје, канда оно пред буру, те спровела врло симболичну, а делотворну и практичну, вала и потребну, активност – кречење.
О, да, кречење. И то све у бело. Ионако су институције све кречене у бело, па да се не бих разликовала од тако важних места, лепо набавих алат за занат и дадох се на посао, избацујући из себе већ месецима нагомилаване разне информације многих који их олако даваше и скоро нам из фрижидера искакаше, а има на том списку њих и превише, јер је и медија све више, па се спинује и спинује у највећу, те нам је то дошло као главна делатност у држави.
Не бих се зачудила да ускоро чујем и на пијаци како је овогодишња жетва и сетва успела, а и испиновало се по селу неколико информација, па сада расту и шире корење по крају, те ће од њих род пожњети касније у сезони.
Ту су и неки који себе још називају и спин докторима, као бољи су у томе од обичних чиграша, јер се и чигра заврти, што је и превод речи спин са енглеског, па иако похађах неки факултет, који припреми чељад за рад у медијима, али изгледа не оваквим, вашу Неду спиновање, а нарочито са тим „др“ додатком, ипак више подсећа на хемију.
Лепо раде спин у хемији и ту се нешто комбинују спинови протона и неутрона, па утицај на кретање електрона, дивота, а питајте хемичаре више о томе, јер ваша Неда не би да припада већини, те да дира у нечију струку, што је ових деценија постало ин, односно српски речено у моди. А како сам увек била демоде, можда би неки фини рекли ретро, онда настављам тим путем да они који о томе учише о томе и објашњења нека дају.
Уосталом, дуже се користи та реч спин у хемији, него у пропаганди, иако није пропаганда ни мало млада, од када је света и века неко неком маже очи, а то добро знају сви они који шврљају по крају колико енергије утроше да их рогоње од мужева не провале, али је сам термин много млађи, те је у хемији почео да се употребљава од Штерн-Герлаховог експеримента 1922. године, па потврда истог убрзо је уследила 1927. године и ето термина за употребу, док се почетак коришћења спиновања у односима са јавношћу повезује са књигом Ерика Артура Блера (енгл. Eric Arthur Blair; Мотихари, 25. јун 1903 — Лондон, 21. јануар 1950), много познатијег под псеудонимом Џорџ Орвел (енгл. George Orwell), написане 1948. године, а објављене годину дана касније, познате „1984.“ (енгл. Nineteen Eighty-Four).
Мада, и сама тематика из романа „1984.“ није нова, већ је обрађивана у ранијим књигама, те је многи повезују са делом Олдуса Хакслија (енгл. Aldous Huxley; Годалминг, 26. јул 1894 — Лос Анђелес, 22. новембар 1963) из 1932. године „Врли нови свет“ (енгл. Brave New World), а много више сличности у самој обради теме има са романом „Ми“ (рус. Мы) Јевгенија Замјатина (рус. Евге́ний Ива́нович Замя́тин) написаног 1920. године у Лењинграду, али објављеног (прво издање) 1924. године на енглеском у Сједињеним Државама, три године касније објављена је прву пут скраћена верзија на руском језику у Прагу, док је у целини објављен роман 1952. године у Њујорку.
Вечито питање: коме је идеја прва пала на памет?
