Elem, pratila je vaša Neda dešavanja u okolini, i lokalnoj i globalnoj, i odlučila se na zatišje, kanda ono pred buru, te sprovela vrlo simboličnu, a delotvornu i praktičnu, vala i potrebnu, aktivnost – krečenje.
O, da, krečenje. I to sve u belo. Ionako su institucije sve krečene u belo, pa da se ne bih razlikovala od tako važnih mesta, lepo nabavih alat za zanat i dadoh se na posao, izbacujući iz sebe već mesecima nagomilavane razne informacije mnogih koji ih olako davaše i skoro nam iz frižidera iskakaše, a ima na tom spisku njih i previše, jer je i medija sve više, pa se spinuje i spinuje u najveću, te nam je to došlo kao glavna delatnost u državi.
Ne bih se začudila da uskoro čujem i na pijaci kako je ovogodišnja žetva i setva uspela, a i ispinovalo se po selu nekoliko informacija, pa sada rastu i šire korenje po kraju, te će od njih rod požnjeti kasnije u sezoni.
Tu su i neki koji sebe još nazivaju i spin doktorima, kao bolji su u tome od običnih čigraša, jer se i čigra zavrti, što je i prevod reči spin sa engleskog, pa iako pohađah neki fakultet, koji pripremi čeljad za rad u medijima, ali izgleda ne ovakvim, vašu Nedu spinovanje, a naročito sa tim „dr“ dodatkom, ipak više podseća na hemiju.
Lepo rade spin u hemiji i tu se nešto kombinuju spinovi protona i neutrona, pa uticaj na kretanje elektrona, divota, a pitajte hemičare više o tome, jer vaša Neda ne bi da pripada većini, te da dira u nečiju struku, što je ovih decenija postalo in, odnosno srpski rečeno u modi. A kako sam uvek bila demode, možda bi neki fini rekli retro, onda nastavljam tim putem da oni koji o tome učiše o tome i objašnjenja neka daju.
Uostalom, duže se koristi ta reč spin u hemiji, nego u propagandi, iako nije propaganda ni malo mlada, od kada je sveta i veka neko nekom maže oči, a to dobro znaju svi oni koji švrljaju po kraju koliko energije utroše da ih rogonje od muževa ne provale, ali je sam termin mnogo mlađi, te je u hemiji počeo da se upotrebljava od Štern-Gerlahovog eksperimenta 1922. godine, pa potvrda istog ubrzo je usledila 1927. godine i eto termina za upotrebu, dok se početak korišćenja spinovanja u odnosima sa javnošću povezuje sa knjigom Erika Artura Blera (engl. Eric Arthur Blair; Motihari, 25. jun 1903 — London, 21. januar 1950), mnogo poznatijeg pod pseudonimom Džordž Orvel (engl. George Orwell), napisane 1948. godine, a objavljene godinu dana kasnije, poznate „1984.“ (engl. Nineteen Eighty-Four).
Mada, i sama tematika iz romana „1984.“ nije nova, već je obrađivana u ranijim knjigama, te je mnogi povezuju sa delom Oldusa Hakslija (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 — Los Anđeles, 22. novembar 1963) iz 1932. godine „Vrli novi svet“ (engl. Brave New World), a mnogo više sličnosti u samoj obradi teme ima sa romanom „Mi“ (rus. Mы) Jevgenija Zamjatina (rus. Evgéniй Ivánovič Zamя́tin) napisanog 1920. godine u Lenjingradu, ali objavljenog (prvo izdanje) 1924. godine na engleskom u Sjedinjenim Državama, tri godine kasnije objavljena je prvu put skraćena verzija na ruskom jeziku u Pragu, dok je u celini objavljen roman 1952. godine u Njujorku.
Večito pitanje: kome je ideja prva pala na pamet?
Stalno preispitivanje i u literaturi i u nauci, a možda je odgovor da slični ljudi slično misle, ili pak neki i crpe ideje od prethodnika, jer nas naša okolina ipak oblikuje, kako vole reći u nauci 50 odsto, na onih 50 što nasleđem nosimo. Nego, da ne bih počela i ja da ličim na te što spinuju, da se vratim na temu. Naravno, vašu Nedu uvek nešto asocira na po neki film, te je tako i ovog puta. A kako i ne bi, kada vidite da se dešavaju vrlo zanimljive stvari svuda oko nas, pa se “prebacuje lopta” sa teme na temu, i setih se majstora glume Dastina Hofmana (Dustin Lee Hoffman) i Roberta de Nira (Robert Anthony De Niro Jr.) u filmu iz 1997. godine “Wag the Dog“, crno-humorne političke satire, koju je vaša Neda odgledala nekako baš pret kraj varvarstva NATO-sila 1999. godine, a koja je opisivala toliko dobro taj isti trenutak da je bilo vrlo zanimljivo, vala i poučno, pogledati tu ekranizaciju inspirisanu što tadašnjim dešavanjima, odnosno i onim dešavanjima koji će ubrzo uslediti, jer je film prethodio nekim od dešavanja, što inspirisanu knjigom iz 1993. godine „Američki heroj“ (American Hero) Larija Bajnhart (Larry Beinhart), koja je 2004. godine ponovo izdata, ali pod drugim imenom „Wag the Dog: A Novel“.
Naši su preveli film „Wag the Dog“ kao „Ratom protiv istine“, što i jeste suština radnje filma, u kojem se dešava da je predsednik SAD uhvaćen spuštenih gaća i sada treba spinovati sve to i izvući se iz jada i gubitka svih tih privilegija i pozicija, pa se kreće sa smišljanjem diverzije za javnost, odnosno kako bi javnosti skrenuli pogled, misli i time sprečili mnoga pitanja o dotičnoj temi donjeg veša i ljubavnica prvog čoveka kanda te sile, izmišlja se ratni sukob, a gde drugo nego u, po njima, zabačenoj zemlji, koju niko kod njih na karti ne bi mogao naći – Albaniji. O, da, i to specijalista za takve rabote, kojeg interpretira na velikom platnu de Niro, zapošljava u tu svrhu holivudskog režisera u interpretaciji Hofmana, da lepo izrežira jedan rat.
Kao malo je mimo svih onih koji se već vode, pa da pridodaju i jedan spin-rat, radi spašavanja mlohave pozadine nekog tamo lika, jer ako taj ode iz svoje fotelje, lete i mnogi drugi, pa kako će nastaviti svoje rabote po zemlji i svojoj i tuđima ako se to desi. I tako dobismo filmski rat, pa napraviše kasting, pesmu da ponese ponosna srca, jer donose izmišljenu slobodu izmišljenom sukobu, pa i heroja, doduše taj im nije hteo sarađivati, te ga malo vratiše tvorcu, jer je bio u vojnom zavoru malo prolupao od prethodnih sukoba, a sve to ponese režisera, koji je na kraju hteo sa svojim remek-delom i da se pohvali javnosti i onda sledi „lep“ razgovor zašto to nije baš najbolja odluka za njegovo zdravlje. Elem, vredi pogledati. Naziv filma je preveden kod nas po suštini radnje, jer se izraz Wag the Dog malo teže prevodi kod nas, naime značilo bi da rep vrti psa, a naime to je termin preuzet iz politike koji ima značenje stvoriti diverziju kako bi se skrenula pažnja od mnogo važnijeg dešavanja koje može naneti štetu. Smatra se da je fraza prvi put korišćena u tekstu demokrata u SAD 1871. godine, gde navode deo teksta iz popularne predstave „Naš američki rođak“ (Our American Cousin, premijerno prikazanog u Njujorku 1858. godine), koju je šest godina ranije (1865. godine) gledao Abraham Linkoln (Abraham Lincoln) kada je na njega izvršio atentat Džon Vilkis But (John Wilkes Booth).
U romanu jedan od likova Lord Daundri (Lord Dundreary) koristi sličnu frazu, te demokrate iz Baltimora prvi put upotrebljavaju frazu da rep vrti psa u politici, odnosno da manji i ne baš bitan deo kontroliše veći i mnogo bitniji deo. Fraza se kasnije vraća u upotrebu šezdesetih i devedesetih godina HH veka, prvo u ekonomiji, pa u politici, naročito kada Bil Klinton bude zatečen sa Monikom Levinski, te kreće skretanje pažnje sa njihovog skandala spuštenih gaća varvarskim činom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.
I zato vaša Neda ovih dana kreči. Dosta je dosadašnjih skretanja pažnje sa mnogo bitnijih dešavanja na ona koja su izvikano postala vrlo bitna, tog ispiranja mozga „varikinom“ od spinova i samo jedno pitanje tu se pomalja: A misli li iko od njih da kada dovoljno spinova, tih vrćenja napravimo, prosto ne postanemo imuni na njih i vratimo se tačno pred temu od koje nas htedoše okretanjem odvući, te više ni vrtoglavice ne budu prisutne, već sve postane kristalno jasno?
Vaš „ekspert“ za pravila Neda 6. oktobar 2020. godine
