Poezija iz rukopisne zbirke Igora Markovića, koja je trenutno na čitanju kod prof.dr. Predraga Jašovića. A biće objavljena, nadajmo se, do proleća. Radi se o poeziji koja se oslanja na socijalna i egzistencionalna pitanja malih ljudi.
FESTIVAL
Cirkus na periferiji
Urbanog organizma
divlje životinje vesele domaće
sa ušećerenom jabukom u zubima
svak je pazario kartu akcizom
za domaćina iz prvog reda
a on je tu poslovno
zarad izgladnelih majmuna
da kliču za njega.
KOVČEG
Stablo se posloži na zemlji
deblom da pothrani kamin
I ne okrivi drvoseču za končinu
i pticu beskućnicu bez gnezda
i hlad što nesta zbog ognja
i sipac što zazvižda u žaru
i gar što posta pepeo
i pepeo što raznese vetar
Samo drvodelju sa zubatom testerom
što od života udešava škrinju
za grobni kvadratni metar.
KOREN PRKOSA
Divlji moji
kako da razumem zašto nam gledaju u zube
I vekovima mamuzaju potomke
otimaju pašnjake
Usud smo drugačije naravi
Divlji stolećima zasejavamo jame
klijamo iz grobova kao žito
za žetvu hlebu sa sedam kora
Je l to podsetnik da se ne damo u amove
I ne teglimo krivdu tuđih carstava
Ništa do svog krsta na leđima
A trovali su nas
Na panju delili
Vatrom progonili
Možda su želeli da budu mi
Da izuče kako kuca to srce
I izbija oganj iz grudi
Na poziv časti i odjek zvona
Da postanu
Ikone koje ne govore jezik mržnje
Ni kada slave
Mole
Ni kada ginu pred silom za svoje
Divlji
Stolećima nam nude uzde
Kao darove za sopstvene rogove
Da okuju Narod koji na svom pašnjku.
podno temelja svetinja zna da gladuje
opstaje dignutog čela zagledan u sunce
Mi divlji možda pred Bogom pomalo i sličimo na prkos
I siguran sam da i kada poslednja šljiva od muke povije
I zauvek kao mit sa njom preostali od nas nestane
Isklijaćemo opet iz inata
Ovde gde od vajkada majke zalivaju sinovima koren
u pukotinama asfalta
O STOCI SITNOG ZUBA
izabrani uštrokave ruke
svaki put kada dotaknu obraz
ne od oranica koje potopi kiša
kao da svinje ne vole blato
omaž sebi kazuju često
nose u džepu makaze za strižbu
svakoj po komad za kaput od vune
pred štalama lavlje biste riču
za tor ovca plaća račune
lako je onda spoznati svinju
svoje mladunce kad zbrine
isključivo
koliko god papcima da se propne
nikad ne može
pogledati u sunce.
POTROŠAČKA KORPA
osvanu
skupocena kutija za hleb
od hladnog čelika
na gumenim točkovima
i pokretnim poklopcem
u luksuznom kvartu
kraj glavne ulice
po sred sveže popločanog trotoara
uglačana kao cipele buržuja
večeras kada se raziđe promet
doći će
Neznani
Niko
sa štapom ubranim sa krova beskućnika
i torbom stegnutom u dlan
trampiće ponos za odbačenu veknu srećnika
i fer sa psima deliti
ako u novoj ne razgrne zalogaj
pohitaće staroj
sviknut na glad
mrmljajući kao do sada
sebi u bradu.
Igor D. Marković je rođen 15.05.1988. Školovao se u Leskovcu i Beogradu Novinar i kolumnista Objavljivan u periodici.
,,PoezijaSRB’’, ,,Bookche’’, ,,Kvaka’’, ,,Slovoslovlje’’, ,,Trn’’, ,,Kazaljka’’, ,,Suština Poetike’’, ,,Caš Prirode’’, ,,booke.hr’’ , ,,Pomak’’, ,,Covjek-casopis’’
Sa prvom zbirkom u štampi
Foto, Kazaljka.net
