У среду 5. марта у 20 часова у Градском позоришту Чачак, биће изведена премијера представе „Страх и нада“ у режији Таре Манић према драмском тексту „Страх и нада у Источној Немачкој” немачког писца Франца Ксавера Креца, у преводу Бојане Денић и Ренате Улмански.
Чачанско позориште већ годинама едукује своје запослене, али и публику храбрим репертоаром бирајући веома пажљиво теме, али и сараднике. Зато и не чуди да је прилика понуђена редитељки Тари Манић, чије су раније представе такође померале границе у расветљавању болних тема друштва и освајале награде на најпрестижнијим позоришним фестивалима у региону. Поменимо само прошлогодишњу режију представе „Како сам научила да возим“, која је проглашена једном од најбољих представа у земљи у 2024. години. Занимљиво је да је Тара Манић прва редитељка која режира у Градском позоришту Чачак, од оснивања тог театра.
У представи који чини дванаест сцена и кратких прича, улоге су поверене Невени Кочовић, Ивани Терзић, Александру Ђинђићу,Братиславу Јанковићу и Филипу Милићевићу. Тара и овај пут сарађује са досадашњим ауторским тимом, те је драматургија поверена Вуку Бошковићу, сценографија и израда маски Благовести Василевој, костим Селени Орб, композитор је Владимир Пејковић, фотографкиња и ауторка плаката Маријана Јанковић, а сценски говор обликовала је Марија Кнежевић.
Без обзира на време и место настанка, овај Крецов комад показује актуелност данас више него икада, јер се бави темама данас тако изражене социјалне неправде и опресије коју над најслабијима врше моћници. Крецови драмски ликови су такозваниобични, једноставних људи, који живе „мале животе“, а сада поражени окрутношћу савременог капитализма у тишини спремајуотпор систему, којем нико не може да сагледа крајњи исход.
О томе шта је привукло овом комаду и какав је био процес рада редитељка Тара Манић коментарише: „Кроз рад на овој представи, бавила сам се осетљивим питањима – који су наши страхови, као и шта су њихове последице? Дубље истражујући блискост, заједнички простор и испреплетаност публике и глумаца, ова представа позива на пажљиво слушање, јер је драмски текст којим је представа инспирисана, између осталог, састављен од монолога ликова који пуцају под притиском и из њих навиру бујице речи. Крец је слику новог света пружио кроз: раднике_це проглашене технолошким вишком, пацијенткиње на онкологији, уреднике на јавном сервису, демонстранте, отпуштеног радника који машта о новој атомској бомби, који сви незаустављиво говоре. Ти ликови налазе се међу гледаоцима – тако да публика има прилику да види све њихове патње и страхове изблиза. Наша представа се бави симулацијом нормалног живота, јер је живот у страху – ипак само симулација живота. Ту је и нада из наслова, као најљудскије од свих осећања која постоје у човеку, чак и када нас стварност свакодневно демантује и наводи нас да сумњамо у њу. Стварност смо ми учинили оваквом каква је и зато – можда нам је потребан нови свет. Њега замишљамо кроз ову представу“.
О актуелности овог драмског комада драматург Вук Бошковић каже: „Детаљним и пажљивим радом, у блиској сарадњи са редитељком, оригинални Крецов текст је прерађен, реконструисан и поново постављен тако да је измештен из локалног немачког контекста у тренутку када је писан – још пре пада берлинског зида, али тако да су додатно назначене и фокусиране теме и мотиви који се тичу сваке одрасле особе која је упознала рад и незапосленост. Кроз фокусирање и „оштрење“ радње, „Страх и нада“ покушава да продре у (и прочисти од) фундаменталан однос између особе и рада и свих последица које та интеракција оставља на животе људи.“ и мизеријом незапослености? Како се носи са постојањем сада када је смисао одузет отказом?“
Директор Градског позоришта у Чачку, Братислав Јанковић, али и глумац у представи, о сарадњи са Таром Манић рекао је: „Стварати представу у овом тренутку, узимајући у обзир околности у којима се тренутно налазимо, како у нашој земљи, али и глобално, учинили су овај процес изузетно узбудљивим. Чини ми се да је овај живот какав тренутно живимо, између „леда и бензина”, како кажу ликови у комаду, створио природну потребу да редитељка Тара Манић са својим сарадницима и глумцима исприча ову причу врло интимно, јер на крају сви желе топлину. У Градском позоришту Чачак увек смо се трудили да стварамо узбудљиво позориште, тако да и овог пута очекује вас другачија, искрена и узбудљива представа”.
Прва следећа играња представе „Страх и нада“ су 15. и 29. марта, од 20 часова.
Улазнице за репризна играња представе се купују у „Клубу ГПЧ“ на адреси Косовски венац 10, радним данима од 9 до 15 часова и на дан играња, један сат пре почетка представе, у простору где се игра представа.
Фото Љ.Сокић
За Жиг инфо Љубица Сокић
