У петак 15. априла 2016. године у 19 часова у Ранчићевој кући, галерији Центра за културу Гроцка, отварање самосталне изложбе слика под називом „Џивџан и пријатељи“ ауторке Мике Ловре, у оквиру манифестације „Дани Београда“.
На отварању изложбе наступају ученици Основне музичке школе „Гроцка“.
„Интимистичка прича радова који чине поставку изложбе под називом “Џивџан и пријатељи” започиње пре више година, а својом темом и поетиком улива се у манифестацију “Дани Београда”, која већ традиционално обележава другу половину београдског априла месеца.
Врабац, та љупка мала птица која свет око себе вазда поздравља цвркутом, која се радује животу и сваком новом дану, главни је јунак ове ликовне приче, у којој су присутне и друге пријатељске птице, пернати човекови сустанари из ширег окружења.
Врабац припада роду птица певачица, а као врста распрострањен је и бројан. Познају га многе културе, приписујући му одређена значења и веровања. Често је сматран симболом наде, плодности и обнављања живота, симболом путовања, а веровало се и да ће повређивање ове безазлене птице починиоцу донети несрећу.
У нашој култури, врабац је један од незваничних симбола Србије и Београда, али и србијанског духа, што је потврђено 2009. године када је врабац Срба био маскота Универзијаде, док је скулптура врапца са опанцима и шајкачом на глави, одавно заштитни знак Врњачке Бање.
Присутан је и у домаћој литератури, а посебно је драг у дечјим песмама и причама. Живахност и окретност даривале су му лепе људске особине, па је неретко срећан, скроман, дружељубив, ведар, сналажљив, задовољан…
Уметника неминовно означи тема којој се интензивно посвећује, као што је и он обележи собом. Мика Ловре нас уводи у свој баснолики свет пренетих значења, где свака птичја фигура „портретисана“ у крупном плану има своју личност, расположење, нарав, а тај психолошки и животни профил сваке птице јасно је подвучен називима радова. Лепомир, Станислава, Радојка, Миланче, Профа, Мирко и Славко, неки су од чланова дружине које уметница осликава, варирајући ликовни приступ у техникама графике и уља на платну. Богат колористички приказ или пак наглашен цртеж, ослобођен је сувишног, сугестиван је и снажан попут њихових симболичких карактера и особина. Поједини радови бележе атмосферу или расположење, као што су Пролеће, Одмор, Тишина, Несаница, јасно дефинишући импресију уметнице. Док је позадина слике потиснута и често само овлаш назначена, лакоћа руке и наглашена поетика зналачки компонованог мотива – осваја посматрача.
Међутим, статистика бележи да је љупки врабац данас угрожена врста птице у великом делу Европе, такође и у Београду и Србији. Ослушните крошње дрвећа. Има ли ту наших скромних пернатих пријатеља, или су бројни и чаробни још само у свету Мике Ловре?…“, наводи у уводној речи каталога историчарка уметности Зорица Атић.
Изложба траје до 4. маја 2016. године.
З. Атић
