У рукама вечитог дечака српског филма Славка Штимца прексиноћ се нашла специјална награда Интернационалног фестивала филмске режије у Лесковцу за промоцију српског филма у свету, која носи име великана наше кинематографије Живојина Жике Павловића.
Велики и вољени глумац признаје да је узбуђен и да тако нешто није очекивао, а о Живојину Павловићу је пред фестивалском публиком говорио бираним речима, наглашавајући да посебно цени његову личну храброст и доследност током богатог стваралачког живота.
На отварању смотре у Лесковцу европску премијеру је доживео и филм Срђе Пенезића „Име: Добрица, Презиме: непознато“ у коме Штимац маестрално тумачи главну улогу. Ово дело говори о доброти као универзалној вредности, а јунак Добрица, кога игра Славко, успева да утиче на људе око себе и да их чини бољим него што јесу.
– Таква је и моћ сваког човека понаособ. Каже се: како дајеш тако ти се враћа. Тако је и са добротом. Ако си добар негде ће ти то бити враћено, исто важи и за супротно. Наш филм има поднаслов „бајка за одрасле“ и говори о томе како би могло лепо да се живи када би људи били добри – каже Штимац за „Новости“.
Свом старом пријатељу и редитељу Срђи Пенезићу помагао је око сценарија. Ту своју улогу не доживљава као нешто ново, јер верује да је сваки глумац помало сценариста:
– Ако играте неку улогу ви већ самим тим учествујете у прављењу онога што је на папиру или евентуално у преправљању. То су ствари блиске свима нама који се бавимо овим послом.
Врсни глумац који иза себе има више од 50 улога од када је, пре скоро 45 година, као дечак први пут наступио на филму, не искључује могућност да се окуша и као редитељ:
– То увек стоји као опција, али бих радије тај посао препустио професионалцима.
Истиче да и даље верује у моћ кинематографије, подсећа да су за филм увек била слична времена као данас, да се увек исто радило и наглашава да више не памти тако добро да ли је раније било више или мање средстава.
Међутим, после вишедеценијске каријере наглашава да глумачки живот није лагодан, као што није лако бити ни јавна личност. Лично воли да живи дискретно и такав утисак одаје и током разговора.
– Можда је било лакше у том смислу, али када уђете у биоскоп више не размишљате како је филм сниман и да ли је било муке. Само желите да видите оно што је изашло. На исти начин се свуда у свету раде филмови, само је питање имате ли шта да кажете. И то је оно што филм чини добрим или лошим – истиче наш саговорник.
Штимац поздравља напоре лесковачког фестивала да одржава везу међу кинематографима бивше Југославије и верује да тако мисли већина људи у овом послу. Истиче да су кинематографије региона годинама повезане и да је то логично у заједничком културном простору са више од 20 милиона људи који говоре истим језиком:
– То има смисла и у уметничком и у економском погледу. Наша је дужност да указујемо на позитивне ствари у људским односима, али је тешко борити се. Видите да је политика у свим порама и сегментима и да ради на најнижи начин.
УЛОГА ПО МЕРИ
ОСМЕХОМ је Штимац одговорио на питање како доживљава коментаре публике да је лик Добрице права улога за њега, али је нагласио да ово није филм о њему, како су објавили поједини медији, иако су коришћени материјали из Славкових филмова када је био дете:
– То је свакако комплимент. Људи ме доживљавају на основу улога које сам играо. Мало њих ме приватно познаје. Трудим се да будем добар. Питање је колико у томе успевам, колико сви ми успевамо. Има много препрека – каже Штимац.
СЕЋАЊЕ НА ГАГУ
У ГАЛЕРИЈИ Лесковачког културног центра, у пратећем програму фестивала, отворена је изложба награда и плаката филмова у којима је играо Драган Николић. И он је пре две године добио највише признање овог фестивала за афирмацију српског филма у свету, а изложбу је отворила глумица Ана Софреновић.
