U rukama večitog dečaka srpskog filma Slavka Štimca preksinoć se našla specijalna nagrada Internacionalnog festivala filmske režije u Leskovcu za promociju srpskog filma u svetu, koja nosi ime velikana naše kinematografije Živojina Žike Pavlovića.
Veliki i voljeni glumac priznaje da je uzbuđen i da tako nešto nije očekivao, a o Živojinu Pavloviću je pred festivalskom publikom govorio biranim rečima, naglašavajući da posebno ceni njegovu ličnu hrabrost i doslednost tokom bogatog stvaralačkog života.
Na otvaranju smotre u Leskovcu evropsku premijeru je doživeo i film Srđe Penezića „Ime: Dobrica, Prezime: nepoznato“ u kome Štimac maestralno tumači glavnu ulogu. Ovo delo govori o dobroti kao univerzalnoj vrednosti, a junak Dobrica, koga igra Slavko, uspeva da utiče na ljude oko sebe i da ih čini boljim nego što jesu.
– Takva je i moć svakog čoveka ponaosob. Kaže se: kako daješ tako ti se vraća. Tako je i sa dobrotom. Ako si dobar negde će ti to biti vraćeno, isto važi i za suprotno. Naš film ima podnaslov „bajka za odrasle“ i govori o tome kako bi moglo lepo da se živi kada bi ljudi bili dobri – kaže Štimac za „Novosti“.
Svom starom prijatelju i reditelju Srđi Peneziću pomagao je oko scenarija. Tu svoju ulogu ne doživljava kao nešto novo, jer veruje da je svaki glumac pomalo scenarista:
– Ako igrate neku ulogu vi već samim tim učestvujete u pravljenju onoga što je na papiru ili eventualno u prepravljanju. To su stvari bliske svima nama koji se bavimo ovim poslom.
Vrsni glumac koji iza sebe ima više od 50 uloga od kada je, pre skoro 45 godina, kao dečak prvi put nastupio na filmu, ne isključuje mogućnost da se okuša i kao reditelj:
– To uvek stoji kao opcija, ali bih radije taj posao prepustio profesionalcima.
Ističe da i dalje veruje u moć kinematografije, podseća da su za film uvek bila slična vremena kao danas, da se uvek isto radilo i naglašava da više ne pamti tako dobro da li je ranije bilo više ili manje sredstava.
Međutim, posle višedecenijske karijere naglašava da glumački život nije lagodan, kao što nije lako biti ni javna ličnost. Lično voli da živi diskretno i takav utisak odaje i tokom razgovora.
– Možda je bilo lakše u tom smislu, ali kada uđete u bioskop više ne razmišljate kako je film sniman i da li je bilo muke. Samo želite da vidite ono što je izašlo. Na isti način se svuda u svetu rade filmovi, samo je pitanje imate li šta da kažete. I to je ono što film čini dobrim ili lošim – ističe naš sagovornik.
Štimac pozdravlja napore leskovačkog festivala da održava vezu među kinematografima bivše Jugoslavije i veruje da tako misli većina ljudi u ovom poslu. Ističe da su kinematografije regiona godinama povezane i da je to logično u zajedničkom kulturnom prostoru sa više od 20 miliona ljudi koji govore istim jezikom:
– To ima smisla i u umetničkom i u ekonomskom pogledu. Naša je dužnost da ukazujemo na pozitivne stvari u ljudskim odnosima, ali je teško boriti se. Vidite da je politika u svim porama i segmentima i da radi na najniži način.
ULOGA PO MERI
OSMEHOM je Štimac odgovorio na pitanje kako doživljava komentare publike da je lik Dobrice prava uloga za njega, ali je naglasio da ovo nije film o njemu, kako su objavili pojedini mediji, iako su korišćeni materijali iz Slavkovih filmova kada je bio dete:
– To je svakako kompliment. Ljudi me doživljavaju na osnovu uloga koje sam igrao. Malo njih me privatno poznaje. Trudim se da budem dobar. Pitanje je koliko u tome uspevam, koliko svi mi uspevamo. Ima mnogo prepreka – kaže Štimac.
SEĆANJE NA GAGU
U GALERIJI Leskovačkog kulturnog centra, u pratećem programu festivala, otvorena je izložba nagrada i plakata filmova u kojima je igrao Dragan Nikolić. I on je pre dve godine dobio najviše priznanje ovog festivala za afirmaciju srpskog filma u svetu, a izložbu je otvorila glumica Ana Sofrenović.
