Tri meseca posle prodaje „Avala filma“ posed u Košutnjaku i dalje zapušten. Svuda smeće, šut i korov. Najveća kolekcija kostima propada u vlažnom podrumu. Nekada su ovde snimali Sofija Loren, Klint Istvud…
ČUVENI jugoslovenski Holivud u Košutnjaku, tri meseca posle prodaje izgleda – tužno! Ogroman posed u filmskom gradu progutao je korov, a izuzetna kolekcija kostima visi u paučini i propada u memli, među moljcima. Sa studija i ateljea, u kojima su snimljena kultna dela domaće kinematografije i čuvene koprodukcije, otpada fasada. A svuda okolo razbacan šut, obrasla trava. Mesto nekadašnjeg sjaja i glamura nalik je scenografiji horora.
Ovaj utisak iz šetnje posedom nekada čuvenog „Avala filma“, pre nekoliko dana, još je i strašniji nego desetak dana pre prodaje.
U upravnu zgradu u središtu poseda od oko 32 hektara uselilo se sedmoro zaposlenih firme „Avala film vej“, novih vlasnika jugoslovenske kinematografske baštine. Za osam miliona evra dobili su studije, ateljee, laboratoriju, fundus, kinoteku, a pored objekata i zemljišta i producentska prava na 200 igranih i više od 600 dokumentarnih „Avalinih“ filmova.
– Još se ne zna ko je u stvari novi vlasnik, nagađa se, a poslednja dva meseca samo se smenjuju ekipe, verovatno novih kupaca – čulo se u kafeu „Avala filma“. – Priča se da će „Avala“ biti preprodata. To logično i izgleda. Ovde se ništa nije promenilo, ni travka još nije isečena, a kamoli da je neki novac uplivao.
Tri studija – 1, 7 i 5 – i dalje se zakupljuju za potrebe snimanja emisija narodne muzike. Kulise improvizovanog „Rimskog grada“ već dugo niko ne koristi. Ne radi ni italijanska produkcijska kuća koja je godinama snimala filmove u „Avali“.
– Saša Popović iz „Granda“ nam je pričao da je ogroman novac uložio u renoviranje studija za „Grand“, a samo za mesečni zakup ostavlja „Avali“ 62.000 evra – priča nam Boban iz filmadžijske kafanice. – Kaže biće tu sigurno još godinu dana, tako se valjda dogovorio, a posle ko zna. Ovde su nekad šetali Sofija Loren, Klint Istvud, Bert Lankaster…
Uprava nove firme koja gazduje bivšim filmskim gigantom formirana je pre nekoliko nedelja. Direktorka Marina Jovanović našu ekipu dočekala je srdačno i raspoloženo da pokaže sve, otključa sva vrata i, čini se, ne sakrije ništa.
Sam prilaz zadnjem delu Studija pet, gde se čuvaju kostimi, silazak niz stepenice „napadnute“ smećem i travom deluje sablasno. A kada je Marijana Maričić, jedna od zaposlenih u novoj „Avali“, otključala vrata, snažan miris vlage i buđi poleteo je iz mračne prostorije. Sa njim i moljci i mušice. Ispod tona prašine i prekriveni paučinom leže na hiljade kostima, sakoa, haljina. Dublje kroz prostoriju, jeza raste – vise pohabane uniforme, u drugom uglu bregovi rimskih šlemova i štitova. Na zidu tabla „Narodni sud“, „Živelo jedinstvo“… Sve uvijeno u decenijske slojeve prašine.
– Ovo što vidite zatekli smo kada smo došli i još nismo počeli da radimo i sređujemo – kaže nam Marina, koja je pre ove funkcije bila direktor „Dunav filma“. – Lično sam osećala strah od ove funkcije baš zbog velikog poštovanja prema ovom prostoru, prema svemu što je „Avala film“ predstavljao. Imamo dobre namere. Želja nam je da ovde sve ponovo vrvi od fimskih radnika, da se osavremenimo, digitalizujemo, da se rade koprodukcijski filmovi. Zato nam dajte vremena.
Kako naša „domaćica“ kaže, vodeći nas od jednog do drugog ateljea i studija, do sada se novi tim bavio administrativnim poslovima, tehničkim stvarima, pa i raščišćavanjem prostora gde će zaposleni sedeti.
– Naravno da planiramo da se ova trava pokosi, prostor uredi i odnese šut – kaže naša sagovornica. – Pa, na ovim stepenicama kojima sada hodamo nekada je stajao crveni tepih. Mnogo je posla pred nama, potreba za velikim ulaganjima. I tačno je da su dolazili mnogi, ali ne da se raspituju oko preprodaje, već oko zakupa i mogućih poslova. Sada je prerano da pričam o tome, ali potrudićemo se da se ovde ponovo snimaju filmovi za ponos.
FILMOVI ZA SVA VREMENA
Prvo ostvarenje rađeno u „Avala filmu“ bilo je „Slavica“, još 1947. godine, pa redom stotine, među kojima i „Ljubav i moda“, „Prekobrojna“, „Marš na Drinu“, „Orlovi rano lete“, „Skupljači perja“, „Povratak otpisanih“, „Dečko koji obećava“. Snimani su ovde i „Nije lako sa muškarcima“, „Već viđeno“, „Kako je propao rokenrol“, „Sabirni centar“, „Kuduz“, „Bolji život“, „Tito i ja“, „Mi nismo anđeli“…
Poslednji film u produkciji „Avala filma“ snimljen je 1989. godine. Reč je o filmu „Ptice koje ne polete“.
PROCENA
Među blagom koje se krije u „Avala filmu“ je i fundus, u kome je sačuvan svaki šlem, uniforma, svaki par cipela i rekvizit korišćeni u vreme najvećeg sjaja srpske sedme umetnosti.
– Kostimografkinja Svetlana Zojkić, koju sam angažovala da uđe u fundus i proceni situaciju, tvrdi da može oko 90 odsto fundusa da se iskoristi – kaže nam Marina Jovanović. – Sve mora da se uredi i renovira, a zatim očišćeni predmeti, rekviziti i kostimi vrate. Većina kostima može da se iznajmljuje i tada po potrebi nosi na hemijsko.
