Sveti Metodije je rođen 815. ili 820. godine, a Sveti Kirilo 827. ili 828. godine. Majka im Marija beše slovenskog porekla, te su i oni znali govoriti njen jezik, a otac im se zvao Lav i bio je visoki vizantijski vojni zapovednik. Otac im je preminuo kada je Konstantinu, kako beše Kirilovo kršteno ime, bilo 14 godina, a po knjizi „Život Ćirilov“ on bejaše najmlađi od sedmoro braće. Ministar Teoktistos, koji je bio logotet pošte, postao je njegov staratelj. Proveo je Kirilo sa bratom Metodijem, kojem kršteno ime beše Mihail, najraniju mladost u Solunu, a zatim je Metodije postao arhont u istočnoj Makedoniji, dok je Kirilo odrastao na carskom dvoru, gde je završio filosofske i teološke studije i potom beše postavljen za bibliotekara Aja Sofije u Carigradu i učitelja filosofije na carigradskoj visokoj školi.
Proveo je Metodije u carevoj službi deset godina u Makedoniji kada odluči da se povuče u manastir u Bitiniji (Vitiniji – antgrč. Βιθυνία [Bithynía, moderno Vithynía]) na planini Uludag, zvanoj i mizijski Olimp (monaškoj državi), u Maloj Aziji, i tamo se zamonaši, te dobi ime Metodije. Brat Kirilo, kada god je mogao, dolazio mu je u posete i ubrzo mu se pridružio. Car je braću slao kao svoje izaslanike na pregovore sa Saracenima, koje uspešno okončaše. Poslaše ih car Mihailo III i Partrijarh Konstantinopolja Fotije 860. godine kao misionare u južnu Rusiju kod tursko-tatarskog plemena Hazara da propovedaju Hristovu veru, ali hazarski Kagan postavi judeizam za nacionalnu religiju (iako ima dosta priča o Hazarima na temu kojoj li su se veri priklonili).
Znali su Kirilo i Metodije da se reč Božija ne može širiti mačem, već ljubavlju i prosvećivanjem, te su se po povratku u Carigrad latili posla sastavljanja i preuređenja azbuke, i nazvaše je glagoljica, koju htedoše koristiti za prevođenje svetih knjiga, kako bi se vera širila i služba vršila na jeziku vernika, jer to beše vreme takozvane trojezične teorije, prema kojoj postoje samo tri sveta jezika na kojima se mogu vršiti verski obredi: hebrejski, grčki i latinski. Na poziv kneza Rastislava otišli su u Moravsku 862. godine, gde veru širiše i utvrdiše, a knjige umnožiše i dadoše ih sveštenicima da uče omladinu. Za taj delikatan i sveobuhvatan zadatak braća su se dobro spremala i Kirilo je sastavio pismo, kome osnova beše stari i prebogati jezik naroda, koji danas nazivaju Slovenima, a koji je živeo u i njihovom rodnom Solunu i okolini, i koji je danas najsličniji današnjem makedonskom jeziku, jer drugi pretrpeše mnoge promene, što u pismu, što u govoru. I to pismo nazvano je glagoljica.
Nakon trogodišnjeg rada u Moravskoj na širenju pismenosti i vere, braća su stigla u Panoniju, gde su bili gosti na dvoru kneza Kocelja i upoznaše ga tada sa svojim radom na pismu, što je imalo odjeka. Stigoše zatim u Veneciju kako bi sa „trojezičnjacima“ završili polemiku o njihovoj ideji o bogoslužbenim jezicima. Nisu se vraćali u Carigrad, jer dok su bili u putu i širili pismenost i Hristovu veru, ubijen je car Mihailo, a na vlast je stupio Vasilije I Makedonac, te su braća 867. godine otišla u Rim, noseći sa sobom mošti Svetog Klimenta Rimskog. Primio ih je papa, jer to beše pre velikog raskola, koji će slediti u HI veku, iako su već postojale razlike. U Rimu se Kirilo razboleo i upokojio se 14. februara 869. godine, te ga sahraniše u Crkvi Svetog Klimenta u Rimu, gde se njegove mošti i danas nalaze u betonskom sarkofagu u kripti crkve. Molio je papu Hadrijana Metodije da bratovljeve mošti prenese u Solun i tamo sahrani, ali papa nije dozvolio, te je Metodije otišao u Panoniju. Tu su ga latinski sveštenici napadali kao jeretika, te je otputovao u Moravsku, ali je tamo kneza Rastislava zbacio sa vlasti njegov sinovac Svetopluk i lokalni biskupi su Metodija pozvali na svoj sinod, gde ga osudiše i strpaše u tamnicu. Proveo je Metodije dve i po godine u tamnici. Po papinom nalogu je 873. godine pušten iz tamnice, ali je slovenska liturgija zabranjena. Metodije je ipak nastavio sa svojom misijom i širio je pismenost, prevodio svete knjige i nije mario na zabrane. U Rimu podignuše optužnicu protiv njega i 879. godine bi pozvan pred papu da se opravda. Tada beše papa Jovan VIII, koji nije hteo da rimokatolička crkva izgubi svoje pozicije u Moravskoj, te je bulom „Marljivost tvoja“ („Industriae tuae“) iz 880. godine potvrdio da osim na dosadašnja tri jezika, bogosluženja mogu biti i na takozvanom slovenskom jeziku. Isto je potvrdio 882. godine i carigradski Patrijarh Fotije. Metodije se upokojio 6. aprila 885. godine, a ubrzo potom u Moravskoj su opet zabranjena služenja na narodnom jeziku i knez Svetopluk je prognao njegove učenike, od kojih su neki dopali i ropstva, dok su drugi pobegli u okolne zemlje. Delo Svetog Kirila i Svetog Metodija nastavili su njihovi učenici Kliment, Gorazd, Naum, Sava i Angelarije, kasnije nazvani Petočislenici, koji su prešli Dunav i otišli dalje na jug, te se nastanili u Ohridu.
Na današnji dan, osim obeležavanja dana Svetog Kirila i Svetog Metodija, kod Rusa, Ukrajinaca, Bugara, Makedonaca, Slovaka i Čeha slavi se i Dan slovenske pismenosti i kulture, a od ove godine je predloženo da im se i Srbija pridruži u ovom obeležavanju, dok ovaj datum kao slavu slavi Prizrenska bogoslovija Svetog Kirila i Metodija. A ovog dana 11. Maja, odnosno 24. maja, SPC i njeni vernici obeležavaju i dan posvećen Svetom Nikodimu I Srpskom, koji je bio arhiepiskop srpski od 1317. do 1324. godine. Podvizivao se Sveti Nikodim na Svetoj Gori i bio je iguman manastira Hilandara od 1311. do 1316. godine, kada je po upokojenju Save III izabran za arhiepiskopa „vseja serbskija i pomorskija zemlji“. Sveti Nikodim je krunisao Stefana Dečanskog za kralja 1322. godine, preveo je Jerusalimski tipik Svetog Save Osvećenog na srpski jezik, a upokojio se 1325. godine i mošti mu počivaju u manastiru u Peći, te je opznat i kao Sveti Nikodim I Pećki. Troparь ravnoapostolьnыh Mefodiя i Kirilla, glas 4.: Яko apostolom edinonravnii/ i slovenskih stran učitelie,/ Kirille i Mefodie bogomudrii,/ Vladыku vseh molite,/ vsя яzыki slovenskiя utverditi v Pravoslavii i edinomыslii,// umiriti mir i spasti duši naša. (Tropar, glas 4.: Kao Apostolima jednaki životom i učitelji slovenskih zemalja, bogomudri Kirilo i Metodije, molite Gospodara svega da učvrsti sve slovenske narode u Pravoslavlju i jednomisliju, da podari svetu mir, i dušama našim veliku milost.) Kondak ravnoapostolьnыh Mefodiя i Kirilla, glas 3.: Svящennuю dvoicu prosvetiteleй naših počtim,/ Božestvennыh pisaniй preloženiem istočnik bogopoznaniя nam istočivših,/ iz negože daže dodnesь neoskudno počerpaющe,/ ublažaem vas, Kirille i Mefodie,/ Prestolu Vыšnяgo predstoящih// i teple molящihsя o dušah naših. (Kondak, glas 8.: Dvojicu sveštenih prosvetitelja naših poštujemo, koji su nam kao izvor, prevođenjem božanskih knjiga, istočili bogopoznanje, iz koga čak do danas neoskudno zahtvatamo. Proslavljamo vas, Kirilo i Metodije, koji predstojite prestolu Svevišnjeg i toplo se molite za duše naše.)
Tropar Nikodimu, glas 4. Istina stvari objavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, a siromaštvom bogatstva: Oče Nikodime, moli Hrista Boga da spase duše naše. Kondak Nikodimu, glas 4. Uzdigavši se na visinu vrlina, njima si se Bogu približio: Moli se za nas, preosvećeni, koji te sa ljubavlju slavimo, kao pastira i učitelja.
Snežana Nedić
