Ako već mladi danas uglavnom s pažnjom prate samo folk i pop scenu, oni odgovorniji bi mogli da poslušaju savet sociologa Ratka Božovića.
– Mi smo deo globalnog problema tokom kojeg je civilizaciju knjige zamenila civilizacija slike. Knjiga je na umoru i doživljava veliki pad pred cunamijem slike. U medijskoj ekspanziji mladi su previše okrenuti prema vizuelnom, a sve je to posledica stradanja škole – ističe Božović.
Tamo gde učenici tuku profesore, a u tome ih podržavaju roditelji, nema autoriteta znanja, smatra sociolog.
– Škole više ne forsiraju lektiru, pa mladi malo čitaju. Nema više zadovoljstva čitanja. Sve se pretvorilo u pragmatizam. Učenje je postalo zbrzavanje do diplome. Škola je upućena samo na savladavanje tehnika profesije – kaže Božović.
Zbog toga društvom, smatra on, vlada mentalni nered.
– Problematična nam je i elementarna pismenost i zato se edukujemo kroz medije. Glave su ljudima prazne i podložne uticaju medija. Što je u medijima, to je u glavama ljudi. Nove tehnologije su uzele maha. Sve se svodi na brzo, na želju da se postane zvezda i zvezdica – naglašava Božović.
Za mlade je naročito, kako kaže, poguban uticaj rijalitija.
– Takav sadržaj je pretvorio ljude u robu za tržište. Nažalost, vulgarnosti su najprijemčivije mladom čoveku koji traga za indentitetom. Više ne znamo šta je vredno i bitno. Imamo 1.200.000 ljudi bez osnovne škole, funkcionalno nepismenih, pa nije ni čudo što nam je kultura na margini. Svake godine organizujemo Noć muzeja, a glavni muzej na Trgu republike zatvoren nam je 13 godina – priča Božović.
Istaknuti sociolog priznaje da nije preveliki optimista.
– Daleko smo otišli u nesporazumu sa samim sobom. Nema strategije koja bi omogućila mladom čoveku da uspostavi mostove sa samim sobom i svetom. Postali smo zatvoreno društvo u kome mladi ne vide perspektivu. Put do uspeha nije znanje, već politička podobnost ili kriminal, a to je sad, nažalost, postalo vrlo slično. Što bi se neko mučio, kad lako može doći do uspeha? Ironija igra igru nad nama – objašnjava Božović.
On ima predlog kako bi trebalo izmeniti školstvo.
– Stara škola koja je i dalje akteulna dolazi odozgo, a mora da dođe odozdo. Da bude prilagođena talentima učenika, da im omogući da razviju svoje kvalitete. Da se usredsredi na ono što učenici mogu po svoju kvalitetima, a ne na ono što moraju. Ovako imamo osrednjost u društvu, a oni koji malo odskoče beže u inostranstvo čim im se ukaže prilika – kaže Božović.
Nema promena bez znanja
Srbiji su, kako kaže Božović, neophodne strukturalne promene.
– Nema takvih promena bez znanja. Sistem obrazovanja nam je truo u svom temelju. Ne može politikom da se dođe do strukturalnih promena. Srednji sloj je propao, pa se podigao, pa ponovo pao. Društvo mora biti kultivisano. Kultura se ogleda u stavu o svemu. Mi smo nažalost već 30 godina, od devedesetih društvo politike, a ne kulture – ističe sociolog.
(Blic)
