Јубиларна 20. Ликовна колонија свечано је отворена синоћ у „Грочанској чаршији“, а као увод у „Грочанске свечаности“, које ове године обележавају свој 50. рођендан.
Поводом ова два велика јубилеја органозован је разноврсни програм, а Ликовна колонија је окупила 14 врхунских уметника да стварају инспирисани Гроцком, њеним прелепим крајоликом и богатом историјом, која сеже у далеку прошлост.
– Требамо да имамо у виду да је читав град Београд са свих својих 17 општина у ствари има само две Ликовне колоније. Једна се одржава традиционално у Гроцкој, већ двадесети пут, а једна се одржава у Младеновцу. Значи ми смо ту врло раритетни, а раритетни смо одавно по много чему. Оно што увек волим да нагласим и заиста опет пуним срцем наглашавам: Гроцка је неких шездесетак година у саставу Београда, међутим, она не постоји од пре 60 година, она постоји вековима, у томе је изузетно слична Земуну, који заиста постоји одвајкада, има своју историју, има своју традицију, има своју атмосферу, а врло сличну причу има и наша општина Гроцка, која се први пут помиње у IX веки, у исто време кад и Сингидунум, варош је од XVI века и има по много чему да се похвали, подичи и покаже. – говорила је дипломирани историчар Зорица Атић, директор Центра за културу Гроцка и селектор овогодишње јубиларне Ликовне колоније, а затим је набројала које све то историјске знаменитости крију на територији општине Гроцка, а које су обишли тога дана уметници како би осетили Гроцку и њен дух и са том инспирацијом стварали прелепа дела.
– Ми смо видели Бело брдо данас у Винчи, археолошко налазиште, које бележи осам миленијума, видели смо касноримску гробницу у Брестовику из III века нове ере, видели смо манастир Рајиновац у Бегаљици,који потиче из XV века, видели смо видиковац ресторана „Виногради“, који је некада примао не само југословенску, већ светску елиту, није Гроцка само на Дунаву, имамо ову дивну чаршију, која је прошле године реконструисана и обновљена и као таква су јој се данас уметници и дивили, која је заштићена амбијентална целина од великог значаја за Републику Србију и као таква има још једно врло битно значење.
Прву од свих амбијенталних целина широм Београда заштићена је Кнез Михаилова улица у Београду, после ње, одмах „Грочанска чаршија“ у Гроцкој.
Вече је настављено изложбом радова са претходних 19 Ликовних колонија одржаних у Гроцкој и, као шлаг на торту, уследио је концерт ауторског ансамбла „Звуци Балкана“ из Смедерева, који је својим маестралним извођењем оживео прошлост из које датира заштићена амбијентална средина „Грочанска чаршија“, уз звуке фрула, дудука, клавира, тарабуке, кушног штапа, кахона и јединствених гласова, оригиналним композицијама Вељка Ненадића и његовим оригиналним аранжманима традиционалних композиција и композиција Боре Дугића и Слободана Тркуље.
Ова варош на 25 километара од Теразија, са 24 километра обале Дунава, којој је некада припадало две трећине данашњег Београда и Грочани су имали своје воћњаке и њиве у данашњем Младеновцу, Лазаревцу, подавалском крају, Вождовцу, Реснику, Рушњу, Кумодражи, Миријеву, Вишњици и још неким крајевима Београда, окупила је 14 академских, ликовних и примењених уметници, који ће дух и драж ове вароши, а једне од београдских општина, овековечити, а то су:
Весна Цветић, дипломирани сликар из Горњег Милановца, Милан Ранковић, дипломирани индустријски дизајнер из Смедерева, Немања Арсић, дипломирани сликар из Смедерева, Предраг Лојаница, дипломирани сликар из Београда, Зоран Ерић, дипломирани наставник ликовне културе из Лазаревца, Ивана Блечић Стефановић, дипломирани сликар-рестауратор из Брестовика, магистар Весна Џакић, дипломирани сликар из Београда, Мика Ловре, дипломирани примењени уметник из Калуђерице, Слађана Павловић, дипломирани сликар из Београда, Милица Матовић, дипломирани сликар из Београда, Предраг Милошевић, дипломирани примењени дизајнер из Гроцке, Невена Марковић, дипломирани графичар из Врчина, Јелена Пешић, дипломирани сликар из Врчина, магистар Љубинка Буба Ђурђевић, дипломирани примењени уметник из Брестовика.
Снежана Недић