Jubilarna 20. Likovna kolonija svečano je otvorena sinoć u „Gročanskoj čaršiji“, a kao uvod u „Gročanske svečanosti“, koje ove godine obeležavaju svoj 50. rođendan.
Povodom ova dva velika jubileja organozovan je raznovrsni program, a Likovna kolonija je okupila 14 vrhunskih umetnika da stvaraju inspirisani Grockom, njenim prelepim krajolikom i bogatom istorijom, koja seže u daleku prošlost.
– Trebamo da imamo u vidu da je čitav grad Beograd sa svih svojih 17 opština u stvari ima samo dve Likovne kolonije. Jedna se održava tradicionalno u Grockoj, već dvadeseti put, a jedna se održava u Mladenovcu. Znači mi smo tu vrlo raritetni, a raritetni smo odavno po mnogo čemu. Ono što uvek volim da naglasim i zaista opet punim srcem naglašavam: Grocka je nekih šezdesetak godina u sastavu Beograda, međutim, ona ne postoji od pre 60 godina, ona postoji vekovima, u tome je izuzetno slična Zemunu, koji zaista postoji odvajkada, ima svoju istoriju, ima svoju tradiciju, ima svoju atmosferu, a vrlo sličnu priču ima i naša opština Grocka, koja se prvi put pominje u IX veki, u isto vreme kad i Singidunum, varoš je od XVI veka i ima po mnogo čemu da se pohvali, podiči i pokaže. – govorila je diplomirani istoričar Zorica Atić, direktor Centra za kulturu Grocka i selektor ovogodišnje jubilarne Likovne kolonije, a zatim je nabrojala koje sve to istorijske znamenitosti kriju na teritoriji opštine Grocka, a koje su obišli toga dana umetnici kako bi osetili Grocku i njen duh i sa tom inspiracijom stvarali prelepa dela.
– Mi smo videli Belo brdo danas u Vinči, arheološko nalazište, koje beleži osam milenijuma, videli smo kasnorimsku grobnicu u Brestoviku iz III veka nove ere, videli smo manastir Rajinovac u Begaljici,koji potiče iz XV veka, videli smo vidikovac restorana „Vinogradi“, koji je nekada primao ne samo jugoslovensku, već svetsku elitu, nije Grocka samo na Dunavu, imamo ovu divnu čaršiju, koja je prošle godine rekonstruisana i obnovljena i kao takva su joj se danas umetnici i divili, koja je zaštićena ambijentalna celina od velikog značaja za Republiku Srbiju i kao takva ima još jedno vrlo bitno značenje.
Prvu od svih ambijentalnih celina širom Beograda zaštićena je Knez Mihailova ulica u Beogradu, posle nje, odmah „Gročanska čaršija“ u Grockoj.
Veče je nastavljeno izložbom radova sa prethodnih 19 Likovnih kolonija održanih u Grockoj i, kao šlag na tortu, usledio je koncert autorskog ansambla „Zvuci Balkana“ iz Smedereva, koji je svojim maestralnim izvođenjem oživeo prošlost iz koje datira zaštićena ambijentalna sredina „Gročanska čaršija“, uz zvuke frula, duduka, klavira, tarabuke, kušnog štapa, kahona i jedinstvenih glasova, originalnim kompozicijama Veljka Nenadića i njegovim originalnim aranžmanima tradicionalnih kompozicija i kompozicija Bore Dugića i Slobodana Trkulje.
Ova varoš na 25 kilometara od Terazija, sa 24 kilometra obale Dunava, kojoj je nekada pripadalo dve trećine današnjeg Beograda i Gročani su imali svoje voćnjake i njive u današnjem Mladenovcu, Lazarevcu, podavalskom kraju, Voždovcu, Resniku, Rušnju, Kumodraži, Mirijevu, Višnjici i još nekim krajevima Beograda, okupila je 14 akademskih, likovnih i primenjenih umetnici, koji će duh i draž ove varoši, a jedne od beogradskih opština, ovekovečiti, a to su:
Vesna Cvetić, diplomirani slikar iz Gornjeg Milanovca, Milan Ranković, diplomirani industrijski dizajner iz Smedereva, Nemanja Arsić, diplomirani slikar iz Smedereva, Predrag Lojanica, diplomirani slikar iz Beograda, Zoran Erić, diplomirani nastavnik likovne kulture iz Lazarevca, Ivana Blečić Stefanović, diplomirani slikar-restaurator iz Brestovika, magistar Vesna Džakić, diplomirani slikar iz Beograda, Mika Lovre, diplomirani primenjeni umetnik iz Kaluđerice, Slađana Pavlović, diplomirani slikar iz Beograda, Milica Matović, diplomirani slikar iz Beograda, Predrag Milošević, diplomirani primenjeni dizajner iz Grocke, Nevena Marković, diplomirani grafičar iz Vrčina, Jelena Pešić, diplomirani slikar iz Vrčina, magistar Ljubinka Buba Đurđević, diplomirani primenjeni umetnik iz Brestovika.
Snežana Nedić
