Arheološko nalazište „Belo brdo“ u Vinči obeležje je perioda neolita, mlađeg kamenog doba [grč. νεολιθικός, νεο (neos) -nov i λίθος (lithos) – kamen], koje je okvirno trajalo od VII do IV milenijuma pre nove ere, jer je imalo različiti razvoj na teritoriji Evrope, kao i delovima Plodnog polumeseca.
Velike promene u životu ljudi nastajale su u ovom periodu, kada su iz paleolita [grč. Παλαιολιθικός, παλαιός (paleo) – star i λίθος ( lithos)- kamen], preko mezolita [grč. Μεσολιθικός, Μεσο (mesos) srednje i λίθος (lithos) – kamen] stupili u ono što mi danas, raznim naučnim podelama zasnovanim na oruđu i oružju koje su nekada koristili, zovemo neolit.
Podela nije striktna, mnogi od ovih perioda se međusobno preklapaju, naročito kada se posmatra širi prostor Evrope i Bliskog Istoka, koji se različito razvijao, ali je neosporno da je na obali Dunava i na obalama pritoka ove mitske reke, nastala, razvijala se i živela civilizacija ljudi nama najpoznatija pod imenom Vinča.
Ime Vinča, ova stara kultura, dobila je zbog nalazišta „Belo brdo“, koje se nalazi u naselji Vinča, 14 kilometara udaljenom od Beograda, na kojem je profesor Miloje Vasić 1908. godine započeo prvo sistematsko iskopavanje.
Vinčanska kultura obuhvata veći geografski predeo i nalazišta se mogu naći na celoj teritoriji Republike Srbije, u Rumuniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, severu Grčke, delovima Bugarske, jugu Mađarske i šire, a datovano je u vreme od 5.500 do 4.500 godina pre nove ere.
– Ovo je druga polovina neolita. Neolit traje 2.000 godina. Neolit je zapravo vreme posle ledenog doba kada se klima stabilizovala i kada je klima ista kao i danas. Normalno, ljudi su reagovali na promenu klime i u prvoj polovini neolita ljudi su pripitomili životinje i kultivisali žitarice. Znači, imamo i domaće životinje i biljke i žitarice, sve se već to gaji, a u drugoj polovini neolita, kada nastaje to naselje u Vinči, ljudi već počinju da proizvode mnogo više hrane, nego što je to potrebno. – rekao je Dragan Janković, arheolog i kustost Muzeja grada Beograda na Arheološkom nalazištu „Belo brdo“ u Vinči, na predavanju koje je održano u Velikoj sali GO Grocka u okviru manifestacije „Dani evropske baštine“, na temu „Kulturno nasleđe i priroda“.
Nalazište „Belo brdo“ prostire se na 30 hektara, ali je samo manji deo istražen, na kojem je pronađeno više slojeva, koji govore o kontinuitetu života ljudi na ovim prostorima od neolita do savremenog doba, ali govore nam i mnogo više od toga.
– Šta smo mi iskopali u tom neolitskom sloju u Vinči? Zašto je Vinča toliko važna? Mi tamo, zapravo, kopamo ruševine kuća, jednog velikog naselja iz mlađeg kamenog doba. Pre 7.500 godina ljudi koji su živeli u Vinči već prave ozbiljne kuće. To su kuće koje su bile velike od 20 do 80 metara kvadratnih. Kuće su imale nekoliko soba, od 2 do 5 soba. To je bila drvena konstrukcija, a oni su u to vreme već svoje kuće malterisali, a malter su pravili tako što su mešali zemlju, vodu i dosta pleve. Kada se to troje pomeša dobija se fantastična termoizolacija i to je danas hit materijal u svetu u gradnji ekoloških kuća. Danas se bukvalno u najrazvijenim zemljama sveta najskuplje kuće grade na isti način kao u neolitu. Što će reći, da su ljudi u neolitu odmah napravili savršenu kuću. Prve nadzemne kuće koje čovek gradi, a odmah savršene. – objašnjava Janković kulturu življenja ljudi u neolitu, i dodaje da su patos pravili tako što su postavili drvene grede, na koje su nanosili isti takav malter i tim pravili i toplotnu izolaciju patosa, a zatim su preko svega toga premazali tanak sloj gline, koji su glačali rečnim oblucima i dobijali su polirani pod lak za održavanje.
Način gradnje kuća tadašnjih ljudi nadmašilo je kasnije građevine, jer su pravljene od prirodnog materijala, koji se mogao naći tu u okolini, sa termoizolacijom i kao veliko iznenađenje – kuće stanovnika Vinče nisu imale ognjište, kao potonje kuće.
– Oni uopšte nisu imali ognjišta u kućama. Oni su već tada u kućama imali peći. I u svakoj njihovoj kući smo pronašali bar po jednu peć, furunu, a u nekim kućama smo pronašli u svakoj sobi po jednu peć. Moj pradeda, moj deda, moj otac, svi su rođeni u kući sa ognjištem, a ovi su naši preci pre 7.500 godina u kući imali peći. Normalno da je to zbunilo mnoge u nauci. I dan danas mnogi ne mogu da se snađu u toj činjenici da su ljudi u neolitu imali mnogo veću kulturu stanovanja, nego posle njih, pa se posle njih umesto da dođe do napretka, došlo je do jednog velikog pada u kulturi stanovanja. – nastavlja predavanje Janković.
Tokom iskopavanja nalazili su očuvane peći, jer su pravljene, isto kao i malter, od zemlje, vode i pleve, i kada bi naložili prvu vatru i sama peć bi se ispekla i time konzervirala i postala kompaktna, i tako preživela i rušenje same kuće. Peći su ostale kao svedočanstvo, sa temeljima kuća, da je to bio grad, sa pravilnom sistemom gradnje, u kojem su kuće građene u nizovima, dok su između njih postojale ulice. Sve kuće su bile orijentisane isto, jugoistok-severozapad, bez dvorišta i bez okućnica.
– I zapravo sve govori da ovo naselje u Vinči nije bilo seosko. Sve zapravo govori da je Vinča bila gradsko naselje. Zapravo, Vinča je, po svemu sudeći, jedan od prvih, ako ne i prvi, evropski grad. – zaključuje Janković.
Nastaviće se…
