U okviru manifestacije „Dani evropske baštine“ u prostorijama GO Grocka, predavanje je održao Dragan Janković, arheolog i kustos Muzeja grada Beograda na Arheološkom nalazištu „Belo brdo“ u Vinči, na ovogodišnju temu „Kulturno nasleđe i priroda“, i upoznao je sve zainteresovane sa bogatom istorijom neolitskog nalazišta u Grockoj, koje obuhvata i mnogo šire područje, a ima i neprocenjiv značaj za evropsku i svetsku istoriju – svima nama najpoznatijem kao Vinča.
– Vinča se nalazi na teritoriji opštine Grocka i zapravo ta blagorodna priroda ovog podneblja jedan je od razloga zašto se u Vinči hiljadama godina odvijao život na jednom mestu, zašto su u Vinči cvetale civilizacije, zapravo zašto je Vinča svetski poznata. – rekao je u uvodu predavanja Dragan Janković, arheolog i kustos na ovom arheološkom nalazištu već 34 godine.
Ali priča o Vinči ne počinje tek sada. Priča o Vinči počinje pre dva veka, 1893. godine, kada je Jovan Žujović skrenuo pažnju Srpskom geološkom društvu na nalazište na obali Dunava. Dunav je učinio veliku pomoć istraživačima ovog puta i spirajući delove obale pred očima Žujovića prikazali su se slojevi prošlosti, a 1897. godine prikazani su i pronađeni mnogobrojni predmeti sa lokaliteta, koji su ukazali da tu vredi dalje istraživati.
Ozbiljni radovi počeli su tek 1908. godine, kada je profesor Miloje Vasić, prvi srpski školovani arheolog, započeo iskopavanja na lokalitetu „Belo brdo“ u Vinči metodološki utemeljeno i insistirajući na sistematičnom radu.
– Početak iskopavanja u Vinči je negde pre 110 godina, sledeće godine će biti jubilej 110 godina kako se Vinča istražuje. Miloje Vasić je čovek koji je zapravo glavni krivac što je Vinča ušla u sve svetske enciklopedije još ’30-tih godina prošlog veka. Vasić ne samo što je istraživao Vinču, nego on je zapravo sve što je iskopao u Vinči objavljivao u vodećim svetskim arheološkim časopisima i zato je Vinča poznata u celom svetu, jer je taj materijal bio dostupan svima. Vasić je istražio zapravo samo jedan manji deo lokaliteta. Od nekih 30 hetara Vasić je istražio 30 ari i mi kopamo još na nekih 10 ari, tako da smo mi ustvari tek započeli i načeli nalazište u Vinči. – objašnjava Janković, i dodaje da se nalazište nalazi na ušću reke Bolečice u Dunav, što je ondašnjem stanovništvu bilo izuzetno značajno zbog komunikacija sa drugim krajevima.
Više puta je istraživanje prekidano, najčešće zbog materijalnih razloga i ratova, a profesor Vasić je radio na lokalitetu predano sve do 1934. godine, paralelno objavljujući radove od 1932. do 1936. godine u monografiji „Praistorijska Vinča I – IV“.
Nakon 44 godine čekanja, 1978. godine, u organizaciji Muzeja grada Beograda, započeta su sistematska arheološka iskopavanja. Proces istraživanja vodilo je Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a u projekat su bili uključeni i Arheološki i Balkanološki instit SANU, sa rukovodiocem Gordanom Marjanović-Vujović, koja je ispitivala srednjovekovne nekropole, i Nikolom Tasićem, istraživačem eneolitskih i bronzanodopskih slojeva Vinče, po kojima je ona i najpoznatija u svetu. Tek 1982. godine započeti su radovi na neolitskim slojevima, kojima su rukovodili prvo akademik Milutin Garašanin, a kasnije akademik Dragoslav Srejović, kada se došlo do naselja datiranih od 5500. do 4500. godine pre nove ere.
– Mnogo toga smo mi uspeli da saznamo. Kao prvo, mi ovde u Vinči imamo 10,5 metara arheoloških naslaga, a tih 10,5 metara tih naslaga nastalo je tako što se na jednom mestu živelo 7.500 hiljada godina bez prekida. U Vinči se živelo u neolitu (mlađe kameno doba), pa se živelo u bakarno doba, pa u bronzano doba, pa u gvozdeno doba, u Vinči se živelo i u rimsko doba, i u srednjem veku, a i danas se živi. I zapravo, svi ovih 10,5 metara je nastalo znači ne tako što se Dunav izlivao, već tako što se na jednom mestu živelo, rušilo, gradilo i sve tako naizmenično 7.500 godina. – nastavlja priču arheolog Janković, i objašnjava da je 80 odsto tih naslaga nastalo u prvih 1.000 godina, znači 8 metara slojeva, dok je ostalih 2,5 metra nastajalo tokom 6.500 godina života ljudi na prostoru Vinče.
– Što govori da se u Vinči najintezivnije živelo upravo u neolitu, u mlađem kamenom dobu, i Vinča je u svetu poznata po tom sloju i kada se kaže danas u svetu Vinča odmah se pomisli na neolit. Kada se kaže Troja normalno pomisli se na bronzano doba i kao što je Troja zaštitni znak bronzanog doba Evrope, Vinča je zaštitni znak neolita Evrope. – dodaje Janković.
Nastaviće se…
Snežana Nedić
https://www.facebook.com/priceizpredgradja/?modal=media_composer&ref=aymt_homepage_panel#
