BEOGRADSKE PRIČE Vek poštovanja prirode

Izviđačka organizacija okuplja mlade Beograda više od sto godina. Među prvima u svetu osnovali smo svoj odred, a od tada entuzijasti intenzivno rade sa mladim generacijama, učeći ih životu izvan gradske vreve

U Srbiji postoji organizacija koja istovremeno spaja Miroslava – Miku Antića, Boru Đorđevića, Goricu Popović, Branku Katić, Emira Kusturicu, Nenada Milosavljevića – Nešu Galiju, Biljanu Krstić…

Pretpostavka koju, logično, očekujemo od čitalaca jeste da sva ova imena reprezentuju članove nekog umetničkog udruženja. Ali, odgovor je nešto drugačiji: Svi su prvo bili – izviđači!

Mnogi današnji zreli Beograđani započinjali su život članstvom u ovom udruženju, učeći da se životu u prirodi. Druženja uz logorsku vatru, život u šatoru, putovanja, poštovanje tradicije… bili su način da upoznaju sebe same. Ovaj način druženja mladih i danas je sačuvan. O tome pričamo sa Zoranom Stojkovićem Laletom, članom predsedništva Saveza izviđača Srbije.

Prva „Lasta“

– POČETKOM 20. veka, lekar Miloš Đ. Popović studirao je u inostranstvu i tamo je shvatio značaj ovakvog udruživanja i vaspitavanja mladih, kroz učenje veština snalaženja u prirodi – priča Stojković. – Već 1911. godine kod nas je osnovana ovakva organizacija, samo četiri godine pošto je oformljena prva slična u Evropi. U našem gradu je postojalo Društvo trezvene mladeži, koje je čuvalo moralne postulate društva, a iz njega se, u Trećoj beogradskoj gimnaziji, izrodila prva izviđačka četa – „Lasta“. U duhu vremena, prve izviđače su zvali „mladim četnicima“.

Odavde kreće ideja za formiranje čete „Beli orao“ u Nišu, zatim se iste ideje šire ka Vranju i ostalim gradovima tadašnje Jugoslavije.

– Za vreme Prvog svetskog rata, za vreme strašnog egzodusa srpskog stanovništva, u Grčkoj, u mestu Vodena, bio je izbeglički kamp u kojem se nalazilo i mnogo dece koji su bili izbeglice iz Srbije i Makedonije. Popović je video da tamo postoje brojni mališani koje je ratni vihor učino očajnim i potpuno dezorijentisanim. Tada je počeo da radi sa njima. Od vojničkih uniformi napravio im je manje, primerene njihovom uzrastu, svi su dobili zadatak da pomažu i da izuče veštine koje bi mogle da budu od koristi ljudima oko njih, a roditelji su brzo uvideli da ovo druženje vaspitno deluje na njihovu decu.

Između dva rata kralj Aleksandar je posvetio veliku pažnju fiskulturnim, sokolskim društvima, „izvidnici“ (kako su ih tada zvali) bili su deo tog sistema, ubrzo su se osamostalili i tada počinje širenje ove organizacije širom tadašnje Jugoslavije.

– Pedesetih godina, posle Drugog svetskog rata, izviđačka organizacija se ponovo širi – dodaje Stojković. – Učimo decu da se snađu u prirodi, podignu šator, znaju sisteme signalizacije zastavicama, orijentaciju u nepoznatom prostoru… alto nam nije isključivi cilj. Želimo da stvore osećaj odgovornosti, da ih sklonimo sa ulice, da se socijalizuju u grupi, da osete odgovornost lidera. Svako od njih dobija zaduženje koje treba da ispuni, da bi kasnije krenuo u neki drugi zadatak. Deca sazrevaju kroz vršnjačku edukaciju.

Logorovanja

SVAKE godine izviđači Srbije i Beograda organizuju logorovanja i višednevne izlete pod šatorima, kao i zimovanja i letovanja. Tamo izviđački instruktori obučavaju mlade različitim veštinama.

– Ovo je duboko uvrežena tradicija – dodaje Stojković. – Kroz druženje starijih sa mladima, ali i decom međusobno, stvaramo poštovanje i teramo ih da odrastu u snalažnjive i promišljene ljude.

Priču smo počeli mišlju da su mnogi čitaoci koji u rukama imaju ovaj broj „Novosti“ tokom odrastanja bili članovi ove organizacije. Statistika je neumoljiva: osamdesetih godina prošlog veka bilo je oko 30.000 izviđača u gradu, danas ih je oko hiljadu.

Prave vrednosti, kažu, treba vratiti na njihovo mesto.

SEMINARI

Posebna izviđačka obuka posvećena je nastavnicima osnovnih i srednjih škola koji predaju mališanima znanje o izviđačkim veštinama.

Stojković posebno pominje bračni par iz Vranja, Danicu i Jovana Kosevskog, koji organizuju seminare akreditovane u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Takvih desetak skupova je već organizovano širom Srbije.

BRĐANI

Već nekoliko godina odvijaju se neformalni susreti takozvanih brđana iz cele bivše Jugoslavije. To su iskusni izviđači i njihovi rukovodioci, koji su se ove godine našli u okolini Beograda, zatim u Deliblatskoj peščari, gde su bili smešteni, a na poseban način su upoznati sa tajnama srpskog prestonog grada.

Više od stotinu gostiju divilo se lepotama Beograda i okoline.

ZEMLJOTRESI I NEVOLJE

Kada se na Crnu Goru obrušio katastrofalan zemljotres 1979. godine, beogradski izviđači su se posebno istakli. Tako je u centru u Budvi bio postavljen veliki logor za smeštaj unesrećenih, sastavljen od izviđačkih šatora.

SVETSKA SKAUTSKA ORGANIZACIJA

Naša zemlja bila je jedan od osnivača Svetske skautske organizacije, a prednjačila je i u tome što su u Beogradu, pre Drugog svetskog rata, čete bile sastavljene i od dečaka i od devojčica, što je u Evropi u to vreme bila retkost, a mališani su pre toga bili strogo razdvajani.

POMOĆ OBRENOVCU

Postoji mesto na kojem ste videli izviđače, a da to niste primetili. Oni su često neupadljivi, ali odani ideji koja ih okuplja.

Tako je, tokom poplava koje su se nedavno obrušile na Obrenovac, više od 2.000 iskusnih volontera i bivših izviđača organizovalo je poseban Štab za pomoć unesrećenima.

– Dva odreda – „Otpisani“ iz Beograda i „Veternik“ dobili su specijalne zahvalnice UNICEF za pomoć deci Obrenovca.

Na svetskom nivou Savez izviđača Srbije dobio je nagradu „Glasnici mira“.

Samo je priznanje sopstvene države – izostalo.

Zoran Nikolić    Novosti