Poput šnite torte, ovi šarenoliki slojevi kazuju o gustini naseljenosti, usponima i padovima kulture, oruđu, razvoju. Takozvani kulturni sloj Vinče dubok je 10,5 metara i svedoči o životu tokom perioda od čak hiljadu godina, od 4500. do 3500. godine pre nove ere. umetnosti i arhitekture.
Analizirajući najdublji sloj iskopina, arheolozi su zaključili da su se prvi stanovnici naselili oko 4480. godine stare ere, kada je starčevačka kultura iz srednjeg neolita prošla svoj vrhunac. Tadašnji Vinčanci živeli su u kućama elipsoidnih osnova za krovovima od pruća i trske, dok su kasnije one poprimale kockastije oblike. Ove nove građevine bile su od drveta i gline, a Vinčanci su naučili ponešto i o nivelaciji, izolaciji i farbanju. U narednom periodu, od 4500. do 3800, kada ova kultura doživljava svoj zenit, gradili su i znatno veće kuće od oko trideset pa do sto kvadrata, koje su se sastojale od nekoliko prostorija. U njima su se mogli naći stolovi, peći, kultni predmeti, mangani i drugi nameštaj.
Kuće su bile pokrivene trskom, jer trska je savršen termo izolator. Šte je još zanimljivo? Blato i pleve to je neviđeno dobar materijal, ne samo što je to dobra termo izolacija nego zato što je to materijal koji savršeno reguliše vlažnost vazduha. On upija sav višak vlage, a ako se desi da se vazduh nekako isuši, on emituje vlažnost i tako u kućama uvek bude vlažnost vazduha na zadovoljavajućem nivou. Te kuće koje su iskopane na nalazištu Belo brdo su pravljene u nizovima. Između nizova je postojala komunikacija, a između kuća nema dvorišta već samo uski prolazi. Zato se pretpostavlja da ovo naselje ovde u Neolitu nije bilo seosko već gradsko.
Sve ukazuje da je Vinča bila grad, a da bi se dokazalo da je Vinča bila grad, mora se istražiti jedan deo nalazišta i moralo bi se dokazati da većinsko stanovništvo na ovom prostoru ovde nije živelo od poljoprivrede, nego od trgovine i zanata. Vinča je druga polovina neolita, a u prvoj polovini neolita nema gradova i Vinča je jedan od prvih Neolitskih gradova.
ZANIMLJIVOSTI
Na kongresu arheologa, održanom u Vankuveru 2008, međunarodni tim eksperata prezentovao je neverovatne podatke otkrivene godinu dana ranije – metal je u Evropu došao upravo iz Vinče. Mlada arheološkinja Miljana Radivojević je na belovodskom lokalitetu otkrila komad istopljenog bakra, što vinčansku kulturu čini najnaprednijom zajednicom Evrope. Prema njenim rečima, pet grama bakra, koliko je pronađeno, bilo je dovoljno da dokaže da se metal na Stari kontinet širio iz Srbije.
Za žig Info:
Željko Matorčević
