Evo opet vaše Nede. Mora da sam vam nedostajala kao lanjski sneg, ali reko’ da vam se malo javim i vidim kako ste ovih vetrovitih i kišovitih dana kasne jeseni.
Sve je manje svetlosti, a sve više, mislila sam da to nikada neću reći, ipak, evo pišem, kilograma. O, da, vaša Neda je počela da taloži kilograme, kao i dalji njen rođak mrki meda pred zimski san. Hladnije vreme traži drastične mere, te je potrebno imati vatiranu odeću, krznom, već nekim, postavljenu obuću, a kada se to ne može sve kako valja nabaviti ili je neko, pak baš zimogrožljiv, trebalo bi da rođeno salce pomogne. Kud bolje vatiranje od sloja mekog salca, pa kada sednem bilo gde nemam brige, niti žuljanja, već lepo bude mekano pozadini, jer je ušuškana.
Gabrijela
Balerina
Gospođa Karpenter i njene ćerke
Znamo mi, nekada poznati kao „kost i koža“ ljudi, kako je to kada sednete na stolicu, pa vas posle desetak minuta sve žulja, te počnete da cenite salce, bez ironije. Uvek je sa vama, toplo vam je i svuda bude mekše za sedenje, jer svoje „jastučiće“ nosite sa sobom. Jeste malo nezgodno nekada za garderobu, jer se nešto mora prepraviti, ali mnogo više je, kako danas vole reći, benefita. Uostalom, iz ličnog iskustva znam da i oni neuhranjeni često moraju prepravljati svoju garderobu i bušiti nove rupe na kaišu, inače pobegoše pantalonama, sve poštujući Njutnov zakon gravitacije. Elem, krenulo je i vreme slava. Pa taman se sve lepo namestilo da se buckanje može sprovesti kako treba i valja. A i konačno nema onog famoznog: „Jao, da li da probam ovo ili ono od jela na slavi, jer ću se ugojiti.“ Ma, sve probaj i uživaj. E, ne bi vaša Neda bila Neda da nema neku teoriju i o salcetu, naravno. Znate kako ono ide iz fizike što su nas učili da je materija neuništiva i da uvek kruži u prirodi (formulisano još u antičkoj Grčkoj – Zakon održanja materije: Materija se ne može uništiti, niti ni iz čega stvoriti, ona može samo da se menja i da prelazi iz jednog u drugi oblik.)
Mlada žena čita knjigu
Dona Đovana radi
E, pa tako sam počela da verujem da je i sa salcetom. Kao da postoji jedna količina sala u svetu među ljudima, te kada se neko ugoji, neko drugi smrša, i tako kruži, neuništivo, od jedne do druge osobe. Obratite pažnju oko vas, jer se meni mnogo puta dešavalo da smršam koji kilogram, a da se neki ljudi iz moje okoline za toliko ugoje. A sada mi se desilo da sam nabacila lep „tapacirung“ i na jednom od slavlja vidim poznanike, koji su uvek bili onako elegantno popunjeni sa manjkom kilaže. Stvarno nešto postoji sa tom količinom salceta u svetu, definitivno. Kruži oko nas i samo menja onoga ko će ga nositi neko vreme, pa pređe na drugoga. Nadaj se da će te zimi zapasti da ga nosiš, jer će biti toplije, dok je leti malo nezgodnije, ali nije na odmet, jer nekima baš lepo pristaje i čak lepše izgledaju u kupaćem. Daje i neki autoritet, a još kada se lepo raspodeli počnu ljudi i drugačije da vas primećuju. Uostalom, pogledajte slike starih majstora. Nema nešto mršavica na tim slikama. Ticijan (Ticijano Večelo ili Ticijano Večeli, ital. Tiziano Vecelli ili Tiziano Vecellio, rođen 1488/90., Pjeve di Kadore, Mletačka Republika, Italija – umro 27. avgusta 1576., Venecija) poznati italijanski slikar venecijanske škole, nije nešto trošio svoju kičicu i boje na mršavice, a bio je čuveni slikar među aristokratijom onoga doba, što znači da je morao neke i da ulepše ne bi li sačuvao glavu. A opet slikao je buckaste devojke, pa znači da to nije bio problem, već je majstor slikarstva znao da pokaže šta jeste lepo oku našem – jedrina, kao i Rubens (Peter Paul Rubens, hol. Peter Paul Rubens, Zigen, Vestfalija, 28. jun 1577. — Antverpen, 30. maj 1640.) flamanski umetnik i diplomata, koji se takođe bavio antičkim, a i religijskim temama. To me podseti. Pa, eto danas je tačno 100 godina od kako je preminuo jedan od istaknutih impresionista i vrlo poznatih evropskih slikara, Francuz, Pjer Ogist Renoar (Pierre-Auguste Renoir, Limož, Francuska, 25. februar 1841. — Kan, 3. decembar 1919.), koji je baš voleo da slika žene i poznato je da su sve bile lepo oble.
Ticijan
Sveta ljubav i profana ljubav
Zato ‘ajmo malo verovati slikarima, jer oni bi trebalo da su merodavni šta je to prijatno oku da vidi, a šta baš i nije, te prihvatimo da biti malo zaobljeniji nije problem, već je veći problem robovati broju pojedenih kalorija, istrčanih kilometara, anoreksiji i bulimiji, pa posle jači povetarac može da nas odnese u nepoznatom pravcu. Jeste, neko će na ovo moje pisanije prokomentarisati da se moda razlikuje danas od one nekadašnje, da su različiti kriterijumi vremena i naravno da očekujem slične komentare, ali kada vam vaša Neda kaže – vreme i nije toliko različito, a ni ti kriterijumi se nisu baš toliko izmenili. Ozbiljno. Pa svi se sećamo da smo u mladosti umeli da zavirimo u ormare roditelja ili rođaka i birali šta ćemo nositi od odeće, koju su oni nosili u svojoj mladosti.
Venera i Adonis
Rubens
A upravo doživljavam da mlađi naraštaj tako isto viri u moj ormar i uzima garderobu, koju sam nekada nosila u njihovim godinama, jer je sada ponovo u modi. Eto, fizičari su bili u pravu. Ah, ta materija, koju su umetnici uvek umeli da je prikažu blisku nama u svoj svojoj lepoti.
Rubens sa ženom
Suđenje Parisu
Zato, u ime salceta planiram „napad“ na kolače salčiće, pa neka materija kruži.
Vaš „ekspert“ za pravila Neda 4. decembar 2019. godine
Naslovna fotografija (Renoar)
