Utisak svih onih koji su bar jednom kročili na Apeninsko poluostrvo – da je tamo sve „bello” ili „bellissimo” – potvrdila je promocija knjige eseja „Italija, iz fotelje” u Gradskoj biblioteci Čačak.
Kroz trgove s predivnim crkvama i građevinama, uske ulice sa raširenim štrikovima, krajolike toskanskih vinograda, ali i kafiće u kojima elegantno odeveni ljudi uživaju u najboljem aperol spritz-u ili „s nogu” ispijaju espreso, publiku je poveo autor Nikola Varagić, po obrazovanju profesor opšte književnosti, a turistički vodič po vokaciji.
Osim njega o publikaciji, ali i brojnim iskustvima sa putovanja, govorili su i istoričar Zoran Ilić i ekonomista Miloš Nišić, takođe turistički vodiči.
Ovom prilikom po prvi put je predstavljeno i izdanje knjige na engleskom jeziku „Italy, an armchair view”.
Putopisni eseji koji govore o kulturi, muzici, filmu, umetničkim delima, prepoznatljivim jelima, poznatim ličnostima, potkrepljeni su znanjem, iskustvom i velikom načitanošću autora, kako je naglasio Zoran Ilić.
On je izneo lične i profesionalne utiske sa prostora „apeninske čizme” koja je pomerala granice mnogih ljudskih spoznaja i delatnosti. Doživljaju jedinstvene lepote utkane u kolektivni identitet Italije i njenih stanovnika nije se otrgao ni pisac Mark Tven, kada je napisao da je tvorac stvorio ovu zemlju po uzoru na Mikelanđelove crteže. Nikola Varagić, i sam zadivljen italijanskim prefinjenim stilom, neodoljivim ukusima, mirisima i bojama, objasnio je da njegovi tekstovi nisu nastali na putovanjima, već upravo u fotelji:
„Kada nam je s proleća 2020. godine pandemija onemogućila putovanja i smanjila svet na dimenzije naših domova, rešio sam da napišem knjigu eseja o Italiji. Okružen knjigama i uspomenama koje sam s lakoćom dozvao u pamćenje, predano sam prionuo na posao da bih tokom pisanja tekstova uvideo da se iza Italije o kojoj sam želeo da pišem pojavljuje, opirući se zaboravu, i jedna druga koja je poput vodenog žiga uporno provirivala iz svih tekstova”, naveo je autor.
Osim o čuvenim italijanskim mecenama i njihovim palatama, manje poznatim privatnim pričama i anagdotama za koje su uglavnom turisti zainteresovani, bilo je reči i o tome kako se, na primer, pravilno konzumira espreso. Tom „gutljaju zadovoljstva” posvećen je i jedan Varagićev esej u kome kaže da kada se „neki Italijan i Italijanka pitaju o savršenom trenutku u svom životu, ne moraju dugo da preturaju po dalekim i zaboravljenim uspomenama. Usporeno kretanje vremena koje prati osećaj životne ispunjenosti za njih počinje s jutarnjim ritualom i traje od trenutka kad se šoljica espresa nađe između kažiprsta i palca do njenog spuštanja nazad na mrtvu prirodu šanka: dva koncentrična kruga bele tacne, kašičica sa braon tragovima kafe na sebi, otvorene kesice i rasuti kristali šećera su sve što ostaje iza savršenog gutljaja.
Diskretno vraćanje šoljice na mermerni pult označava povratak duše u svakodnevicu.”
Ovaj odlomak publici je predstavio i sam autor pričitavši ga tokom promocije.
Milan Nišić, takođe je istakao neke od detalja na koje treba obratiti pažnju kada se žuri po Rimu, Firenci ili Veneciji, a koji odaju italijansku ideju o „Bel paese” – lepoj zemlji. Program, koji je publiku poveo put Italije, a koji je najavila bibliotekar Marija Radulović, ostavio je utisak da bi svaki ljubitelj čitanja i putovanja, nakon ove knjige poželeo da je baš ta zemlja njegova domovina.
Za Žig info:
Ljubica Sokić
FOTO G.B.
