Ili je, pak, saznalo da se spominje neka restrikcija vode, te da poboljša ovdašnje vodosnabdevanje, odluči da dobar pljusak „raspali“, pa da možemo samo sa sapunom i šamponom izaći napolje i lepo se okupati, te tako smanjiti potrošnju gradske vode, ha. Jeste rashladila ova kiša. To je istina. Saprala je svu prašinu, koja nije, bar u ovom nekom kraju, sapirana sa ulice od prošlog pljuska, jer izgleda da to više niko ne radi. A nekada je bilo noću i pred jutro pranje ulica. Pa kada neko krene ranom zorom na posao ili se neko vraća ranom zorom iz neke „štete“ može se sresti sa komunalcima i cisternom i dobiti jutarnje umivanje, kao ono lik Nikola iz „Mi nismo anđeli“.
Ali to beše nekada. Sada izgleda vladaju neka nova pravila. Tako je i sa hladovinom. Primećuje li još neko koliko je drveća posečeno u poslednje vreme? Jeste novo sađeno, ali je još mlado. A u prolazu videh da se neko siroto počelo i sušiti. Valjda će mu ova kiša pomoći. Znaju to bolje biolozi, ali zar nije pravilo da se samo obolelo drveće tako poseče, a zdravo se ostavlja i samo se sredi malo kršonja, jer smo ipak u gradu, pa da ne bi smetalo prevozu ili raznim kablovima koji su premrežili bukvalno sve i kao da smo u cirkusu i imamo onu sigurnosnu mrežu oko nas da slučajno ne bismo pali sa trapeza.
Istina jeste da se mnogo u životu balansira i počne sve da izleda kao da se klatimo na nekom trapezu, pa eto i mrežu da imamo. Elem, kada smo kod drveća valjda ono beše pravilo i da se u etapama menja drveće u drvoredu, odnosno samo obolelo drveće se poseče i na to mesto se zasade mladice – mlado, zdravo drveće, kako bi se obnovio drvored. Ako grešim molim biologe, botaničare i ostale koji su stručni po tom pitanju da me isprave i upute kako to sve treba, jer to nije moja struka. Samo znam da sam suze pustila, što zbog tuge, što zbog jakog sunca, kada je u ulici iz mog detinjstva u jednom gradu u Vojvodini posečeno svo drveće. Ne samo što je posečeno, već je 90 odsto zelene površine betonirano zarad parkinga, mlada stabla jesu posađena i nešto malo travice je ostalo oko njih. Scena je sledeća: leto, zvezda na nebu greje 30 i više u plusu, sami asfalt i beton oko mene, ugrejan, prosto mi se đon na baletankama topi i lepi za njega, prašina svuda okolo, mlada stabla ni senku za mrava još ne mogu napraviti, kotrlja se iz daljine prašina ka meni, dok na horizontu od toplote prosto talasa vazduh i mislim da ću doživeti fatamorganu i videti kako kroz pesak Sahare (arapski الصحراء الكبرى, aṣ-ṣaḥrāʼ al-kubrá – velika pustinja) neki šeik na konju ka meni jaše, kao u onom istoimenom filmu iz 1983. godine sa Bruk Šilds (Brooke Christa Shields), jer je doživljaj bio upravo takav da je samo još karavan sa kamilama falio. A u toj ulici nije moglo sunce da vas ogreje koliko je senke bilo od velikih krošnji starog drveća, koje je mirno stajali u nekoliko redova posađeno i pamtilo mnoge generacije klinaca kako u njihovom hladu odmaraju, igraju se, ljuljaju na ljuljaškama…
E, to su bili dani, kada su trotoari bili široki, pa travnjaci i drvoredi i tek onda put, a sada kao da sve ide po paroli – asfaltiraj sve živo, asfalta nikada dosta – te od plodne zemlje prepune zelenila sahru, odnosno pustinju prave (naziv „sahara“ je od dijalektične arapske reči za pustinju – ṣaḥra (صحرا)). I onda kreće priča sa globalnim zagrevanjem. E, što bi rekao Žika iz „Dinastije“ – „idi-begaj“. Pa kako i da nemamo osećaj da su leta toplija, kada se usijao asfalt pod našim nogama i svuda oko nas i onda onih 30 i nešto u hladu u gradu budu 40 i nešto u hladu, ako hlada u opšti više i ima, jer se sve usijalo i odaje toplotu i po svu noć.
Takođe, sa manje zelenila više je i prašine, pa kad se još i ona doda, tačno da se čovek uguši, bez obzira da li je zdrav ili mu već nije dobro. Nekako zaboravismo da smo i mi deo te prirode i da nam treba zelenilo. O, kako nam treba. Te leti hlad daje, prečišćava vazduh, ima tu i raznih plodova, a i divnih mirisa, zavisi koje drvo i bilje je posađeno.
Tek da ne spominjem koliko bi bilo manje klizišta, poplava i ostalih nepogoda da ima više drveća i drugog zelenila, koje krošnjom daje hlad, a korenom vezuje duboko sve. A ima i neke magije u svom tom zelenilu, jer u njima žive sva ona mistična bića iz starih bajki i priča.
Vaš „ekspert“ za pravila Neda 23. jun 2019. godine
