Nedelja, Uskrs, 16.4.1944. god. moj otac tada osmogodišnjak igra se sa drugom, (ne seća se imena već nadimka Lolica) u porti crvke sv. Trojice u Grockoj.
Liturgija se završila, majke izlaze iz crkve, zovu ih, a deca kao deca, nevoljno im se odazivaju, a moj otac moli Lolicinu majku da Lolica dodje kod njega da bi nastavili da se igraju i seća se dan danas njenih reči:
„Danas je Vaskrs, danas svako svojoj kući ide na ručak, a moći ćete se igrati posle podne.“
Lolica se prezivao Šumenković i živeo je pre rata u Beogradu. Njegova porodica je imala kuću na Tašmajdanu a došao je kao i mnogi u Grocku nakon bombardovanja još 1941.g.
Živeli su u kući porodice Ilić. Raspova kuća je bila lepa, na obali Dunava.
Na žalost, to je bio njihov poslednji susret jer je nešto kasnije bomba pala na tu kuću u kojoj su poginuli Lolica i njegova majka, kao i sestra Jove Ilića, tada devojka, od nekih 22 god. po imenu Vera.
Dragan ( moj otac) kaže da su još dve bombe pale toga dana u Grockoj, na špic Ade i negde kod Keja.
Izgleda da su hteli da pogode veliki teretni brod koji je tada bio usidren na Dunavu.
Ksenija Dragić
