СЕЋАЊА: Последњи сусрет на Ускрс 1944. године у Гроцкој

admin
април 19, 2017

0 коментара

3 мин читања
3

Недеља, Ускрс, 16.4.1944. год. мој отац тада осмогодишњак игра се са другом, (не сећа се имена већ надимка Лолица) у порти црвке св. Тројице у Гроцкој.

Литургија се завршила, мајке излазе из цркве, зову их, а деца као деца, невољно им се одазивају, а мој отац моли Лолицину мајку да Лолица додје код њега да би наставили да се играју и сећа се дан данас њених речи:
„Данас је Васкрс, данас свако својој кући иде на ручак, а моћи ћете се играти после подне.“

Лолица се презивао Шуменковић и живео је пре рата у Београду. Његова породица је имала кућу на Ташмајдану а дошао је као и многи у Гроцку након бомбардовања још 1941.г.
Живели су у кући породице Илић. Распова кућа је била лепа, на обали Дунава.

На жалост, то је био њихов последњи сусрет јер је нешто касније бомба пала на ту кућу у којој су погинули Лолица и његова мајка, као и сестра Јове Илића, тада девојка, од неких 22 год. по имену Вера.
Драган ( мој отац) каже да су још две бомбе пале тога дана у Гроцкој, на шпиц Аде и негде код Кеја.

Изгледа да су хтели да погоде велики теретни брод који је тада био усидрен на Дунаву.

 

Ксенија Драгић

Последње
Претплати се на нашу мејл листу

Пријавите се на нашу маилинг листу и будите увек информисани!

Последње