На крајњем југозападу Грчке, у загрљају светлости, таласа и ветра, смештен је Закинтос – једно од оних места које вас у трену преплави лепотом, а затим полако, нечујно, освоји аутентичним карактером.
Шарм Закинтоса долази у слојевима – у бојама мора које делују готово нестварно, у белим стенама које се уздижу из воде као древни чувари, у бескрајним маслињацима, у осмесима мештана, мирису цитруса и звуцима таласа који се стапају с песмом зрикаваца. Изнад свега, то је острво енергије – младалачке, сирове и аутентичне.
Острво које дише у ритму младости
Иако је многима прва асоцијација на Закинтос плес до зоре, журке и ритам Лаганаса – оно што изненађује је колико то острво има душу и неки породични мир који можда не можете да осетите при самом упознавању ове дестинације. Лаганас јесте епицентар забаве, место пуно младих из свих крајева Европе, са неонским светлима, дискотекама и енергијом која не престаје. Међутим, довољно је да се удаљите свега неколико километара од центра Лаганаса, и дочекаће вас потпуно другачији свет – тих, породичан, исконски грчки.
Циливи, Аликанас, Аликес – то су места за оне који траже мир, породични амбијент, дуга јутра на плажи и вечери под маслинама. Цела источна обала Закинтоса препуна је пешчаних и шљунковитих плажа, идеалних за опуштање, далеко од буке и гужви. Море је овде кристално чисто, благо и позива вас да уроните, не само телом, већ и душом.
Видиковци који одузимају дах
Закинтос има нешто што се ретко налази на медитерану – природу која вас непрестано изнова оставља без даха. Видиковац изнад Навајо плаже, једне од најпознатијих у Европи, пружа призор који ће вам заувек остати урезан у памћење: стрме, беле литице које се готово вертикално обрушавају у тиркизно море, и напуштени брод насукан на песку као сенка прошлих времена. Због превелике популарности Навајо плаже, која је сада већ постала заштитни знак Грчке, власти овог острва су годинама смањивали број бродића који су могли да пристану на бели песак ове обале. Осим тиркизног мора ова плажа је позната и по олупини брода који још више појачава аутентичну слику ове плаже. Пре неколико година, након земљотреса, део литице се обрушио на плажу, тако да је данас забрањено пристајање бродова и можете се дивити лепоти ове плаже са брода или још боље са видиковца изнад плаже.
Још импресивнији за оне који трагају за мало мирнију дестинацију и мање посетилаца је видиковац изнад Мизитраса – стене која се издиже из мора у савршеном пирамидалном облику, као неко древно светилиште природе. Приступ овом видиковцу захтева мало труда, али награда је немерљива: тишина, висина и боје које вас опчине.
Маслине: Зелено срце острва
Закинтос није само острво тиркизног мора – то је и острво маслина. Прекривен је зеленилом које не престаје, захваљујући преко два милиона стабала маслина које расту широм острва. Ова зелена плућа Закинтоса не само да га чине једним од најзеленијих грчких острва, већ му дају и јединствену атмосферу – мирис земље, лишћа, плодова. Нека од стабала су стара и више од 1000 година – сведоци времена и историје, они чувају успомене на векове и цивилизације које су овуда пролазиле. Маслиново уље са Закинтоса је изузетног квалитета, а готово свака породица има своје дрвеће и сопствену производњу. Овде се маслина не третира као посао – већ као начин живота.
Јонско море: Млечно плава чаролија
Море које запљускује обале Закинтоса једно је од најспецифичнијих на Медитерану. Јонско море је познато по својој млечно плавој боји, која настаје као последица рефлексије светлости кроз микрочестице кречњака које се налазе у води. У зависности од доба дана, светлости и угла гледања, море мења нијансе – од светлоплаве до тиркизне, скоро флуоресцентне. Уз то, Јонско море је и једно од најдубљих и најчистијих мора Европе, што га чини рајем за љубитеље роњења, пливања и истраживања скривених увала.
Западна обала Закинтоса је дивља, драматична и готово нетакнута. Ту се налазе неке од најлепших скривених плажа до којих се може доћи само бродићима, током бројних дневних екскурзија које се организују са разних делова острва. Ове плаже су често окружене стрмим литицама, без путева, без гужве, без буке – само ви, море и небо.
Острво корњача: Карета-карета као становник и симбол
Закинтос је и природни резерват карета-карета корњача, које овде долазе сваког лета да положе јаја на јужним плажама острва. Ове импозантне морске корњаче, које могу достићи дужину преко једног метра и живети више од једног века, могу се често видети током бродских излета – нарочито у околини острва Маратониси, које локалци називају и „острво корњача“ због свог облика.
Капетани туристичких бродова знају тачне локације где се корњаче задржавају, и сусрет са овим величанственим створењима оставља дубок утисак – тишина природе, лагани покрети корњаче и осећај присуства нечег прастарог и светог.
Острво које су желели сви: Кратка историја Закинтоса
Закинтос није само природни рај – то је и острво са слојевитом историјом, обликованом под утицајем различитих цивилизација које су га, кроз векове, освајале и остављале трагове.
Његова изузетна стратешка локација у Јонском мору, заједно са благом климом, плодним тлом и природним лепотама, чинила га је пожељним пленом многима. Византијци, Нормани, Млечани, Турци, па чак и Британци – сви су желели да владају овим комадом раја.
Посебан траг оставила је млетачка република, под чијом је влашћу Закинтос био скоро три века (од 1484. до 1797). У то време, острво је названо „Фиоре ди Леванте“ – Цвет Истока, а венецијански утицај и данас је видљив у архитектури, музици, гастрономији и култури. Након кратке француске и руско-турске владавине, острво долази под британску управу све до 1864, када је заједно са осталим Јонским острвима припојено модерној Грчкој.
Данас, иако слободно и у свом пуном сјају, Закинтос и даље носи те историјске слојеве – не као терет, већ као богатство које додаје још једну димензију његовој лепоти.
Блага клима и вечно пролеће
Закинтос има једну од најпријатнијих клима у Европи. Лета су овде топла, али не и претерано врућа, захваљујући ветровима и зеленилу које расхлађује острво. Зиме су благе, ретко када са температурама испод 10°Ц, а падавина има таман колико треба да природа остане богата и бујна.
Зато није изненађење што се острво све више посећује и ван сезоне – нарочито у септембру и октобру, када је просечна температура ваздуха око 25°Ц, а море и даље топло (око 23°Ц). То је савршен период за оне који желе да избегну гужве и искусе острво у његовом најаутентичнијем издању.
Закинтос је острво контраста: младост и древна мудрост, бука и тишина, светло и сенка, бели камен и тиркизно плава вода. У њему се спајају природна раскош, историја и хедонизам, стварајући простор у којем свако може пронаћи своју Грчку.
Било да долазите због ноћног живота, породичног мира, фасцинантних пејзажа или сусрета са корњачама и древним маслинама – једно је сигурно: Закинтос се не заборавља. Не зато што је савршен, већ зато што је истински жив.
Иван Андрејић
