Sve rupa do rupe: u novčaniku, u budžetu, na laktu, na gaćama, u glavi, u sećanju, na karticama, o čarapama i da ne govorim (mada možda dugo nisam sekla nokte – proveriti).
Od svih rupa, meni je nekako najmilija ona u glavi. Samo mi promaja smeta. Sve drugo može da dođe i prođe, bude i ne bude, desi se il’ ne desi, al’ kad udari na sinuse, veće muke nema.
Da je kosmičke pravde, ja bih direktno posle objave ovog posta trebala da odem u neku Švicarsku banju na oporavak, al’ ne insistiram toliko na banji, koliko na čokoladama, za koje znamo da popravljaju raspoloženje.
Bolje raspoloženje – mir u kući.
Dobro, da je one latinske BONUS PENIS PAX IN DOMUS, bio bi pun pogodak, al’ šta će meni penis, kad ja mogu veštački da napravim mir. Bolje veštački mir, nego bonus penis i to još u domu mome, juuu naopako deca da me čuju pomislili bi da ih zaista nisam našla u kupusu!
A nisam. Donela mi roda, evoovogamikrstaakolažem!
Opet, da je pravde, zbog tog mog bezgrešnog začeća, i to DVA puta, red bi bio da budem svetica, da me na ikone meću, i da se svakomalo krste kad prođu pored mene i mog blaženog osmeha, dan da im ulepšam, noć da olakšam.
Al’ pravda je slepa, to vidimo i ovih dana po novinama. Zgaziš čoveka – oslobode te. Pregaziš devojku – ništa. Prebiješ ženu – vrate te da je opet prebiješ. Pa opet. I opet.
I čemu ja da se nadam? Nit ikone, nit penisa.
Ostaju mi samo rupe.
Neke da zakrpim, neke da zalijem betonom, neke da pokrijem rukom, neke da sakrijem od pogleda, neke da ostanu…jer nema za svaku rupu idealno rešenje, kao što recimo postoji idealno rešenje za Prokop, BGDH2O, žičaru, brzi voz.
Al’ to nisu rupe!
To je skoro pa Švicarska.
LaBiLnA
