Čujem počela neka hapšenja. Politička valjda, al’ ja kakva sam, sve mislim da se bavim i politikom pored ostalih gluposti, pa počela da se šunjam, maskiram, radi mi glava kao disko kugla, sve mislim neko me prati, pa će iz nekog žbuna da iskoči i vikne: „Stoj! Uhapšena si!“.
I sad sam ozbiljno utripovala da mogu da me uhapse zbog nekog mog posta gde sam možda lajala na zvezde, bez da ih vidim golim okom.
A znam da nisam. Eeeeee nisam ja baš toliko blesava.
Mogu da trtljam o seksu, to nije kažnjivo još uvek, dok se ovaj sajber seks ne ozvaniči, pa na ovaj prizemni (životinjski) ne lupe
i jebasmo čvorka po sred prkna.
(pokušavam da vizualizujem ovu nepristojnu izjavu, al’ ne ide, pojma nemam kako izgleda čvorak)
Opa! Evo ga! Sada je sve jasno. Čvorak, prkno… Užas!
Nisam se ja nikada bavila politikom, to je posao za velike igrače. Al’ volim tako da zavirim na onaj prokleti Twitter, pa seruckam iz zadnje klupe, čisto da ispratim trend. Da me ne prozivaju ove mlađe generacije kako sam baba, a ja od svake babe udaljena tri svetlosne godine.
Zna se valjda šta rade babe: heklaju, vezu goblene, prave zimnicu, čuvaju unuke, svađaju se po pijaci, meću obloge, polivaju socom od kafe omladinu ispod terase itd.
Dobro, priznaću. Svađam se na pijaci povremeno, ali samo sa preprodavcima. Molim lepo!
Ja poštenog proizvođača cenim, poštujem i psujem isključivo u sebi, nikako naglas.
Ali, kako sam plašljiva, bojim se zakona i kazni, novčanih posebno, mene nešto uhvatio strah da me ne uhapse u po bela dana kad idem do Maxi-ja.
Za svaki slučaj, ja to najavim na Tvitteru uredno, a onda odem u Rodu!
Zametnem trag potencijalnom uniformisanom organu koji bi da moje zmijsko telo, pogled ranjene srne i srce k’o u zeca stavi u 4 zida, jer ja sam, osim što sam hipohondrična, još i klaustrofobična.
I odmah da naglasim, taj strah nije od zatvorenog nego uskog prostora. De znam da l’ mogu da se okrenem, naguzim, protegnem… Strah je to veliki.
Al’ došla neka smutna vremena, niko više nije siguran, pa ni vi, i ajd’ sad.. budi i radi ono što hoćeš/voliš a imaš trip da „neko to od gore vidi sve“ i beleži. Uglavnom u službeni notes, al’ ima i ovih tehnički opremljenijih, pa imaju audio + video zapis i sve to nose na USB zakačen na privezak nekog ključa, koji lako može da bude ključ od vaše budućnosti – iza brave.
Iz tog razloga, ja, pri čistoj svesti i zdravoj pameti, putem ovog pisanog zapisa, želim da kažem organima reda, da sam ja jedna fina devojka od 29 leta, da imam dugu plavu kosu, velike sise, duge noge i mladež po sred obraza, pa kad me sretnu, nek me hapse, opirati se neću.
Nekima od vas, koji će verovatno da tvrde da smo se nekada sreli u stvarnom životu, želim da poručim samo jedno: Ne verujte svojim očima!
Jer, jednom je moja majka, gledajući svojim očima, izgubila 100DM od šibicara. Ni dan danas joj nije jasno kako…
LaBiLnA
