Predsednik Srbije najavio je nešto što mene kao građanina duboko zabrinjava. Od 1. Marta u Srbiji će moći da radi svako ko bude želeo a dolazi iz Albanije. Kakva to ljubav procveta naprasno između Srba i Albanaca i između Srbije i Albanije.
Predsednik kaže : „Od 1.marta, bilo ko iz Valone, Tirane, Skadra ili Škodare , kako Albanci kažu, svejedno, hoćete da radite u Beogradu, Imate pravo da radite i imate radnu dozvolu. Ne morate da čekate posebne papire iz Beograda. Imate indetifikacioni broj preko mobilnog telefona i nemate nikakav problem sa tim.“
Kako on dalje reče: „To je, mislim najveća tekovina ko je neko posle stvaranja EU u nekom skupu zemalja na evropskom kontinentu uspeo da napravi.“
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
Tito je svojevremeno želeo da napravi balkansku federaciju u koju bi ušla Jugoslavija, Bugarska i Albanija.To mu nije prošlo ali je na silu držao SFRJ. Raspala se u krvavom ratu. Kralj Aleksandar je hteo da objedini Slovene i stvori jedinstvenu državu ali svi znamo kako se to završilo. Možda je i ovaj otvoreni Balkan i ovo otvoreno tržište sa slobodnim kretanjem ljudi nešto slično. Brži promet robe i dobara je dobra stvar ali ovako slobodno i jedinstveno tržište rada je diskutabilno. Utopija koja će imati loš kraj.
Evropa ima gomile problema zbog otvaranja granica i stvaranja mogućnosti dolaska velikog broja migranta koji ne dolaze samo da zarade nego sa sobom donose sve ono što kulturološki i verski nije uvreženo u zemlji domaćinu. Kada se na jednoj teritoriji stvori velika grupa kulturološki i verski sličnih, ili istih, nestvara se potreba za asimilacijom, odnosno da svoj način života prilagode domaćinu, nego počinju da slobodnije šire svoju veru i kulturu. Osim što je šire svoje običaje oni polako počinju i da nameću svoja tradicionalna pravila ponašanja.
Savremene države ne prepoznaju ništa loše u stvaranju različitosti ali nasuprot tome druga strana najčešće se ne prepoznaje potrebu za prilagođavanjem.
Plašim se da pravimo veliku grešku.
Sutra kada puste korene, kada se zaposle, kada počnu da dovode porodice i da rađaju decu, plašim se da će doči do demografskih promena koje će trajno i negativno uticati na ono što mi zovemo našiom državom, narodom i našom tradicijom.
Zaboravljamo da su nam mentaliteti različiti. Zaboravljamo da su nam kulture različite. Zaboravljamo da su nam osećaji za vrednosti drugačije i zaboravljamo da smo uvek bili na različitim stranama.
Nisu države nastale tek tako. Svaka država ima svoju ekonomiju i svoje zakonodavstvo. Imamo svoje tradicije i svoje kulture. Srbija je multikulturalna i sa miksovanim tradicijama, ali od drugih naroda, drugih kultura i tradicija dele nas granice. Ne samo Srbiju nego i sve druge države. Te granice čuva vojska. Nije to bezveze. To ima svoje zašto. Granice se otvaraju tamo gde su razlike male ili ih nema. Otvorena saradnja se uspostavlja sa osvedočenim prijateljima a ne sa onima koji do sada nisu pokazali ni malo prijateljstva.
Treba da radimo na svojoj ekonomiji. Da dižemo privredu. Da podižemo plate kako bi se smanjio odliv stanovništva a ne da dovodimo radnu snagu kako bi stvarali konkurenciju za ovo malo radnih mesta koje imamo.
Dovođenjem radne snage iz inostranstva polako se menja struktura jedne zemlje. Nas je sva manje i manje i bolje bi bilo da radimo na podizanju nataliteta nego na migratornom popunjavanju slabije plaćenih radnih mesta.
Mortalitet nam je veći od nataliteta. Broj živo rođenih beba u Januaru `24. u odnosu na Januar predhodne godine je manji za 1,7% a mortalitet veći za 9,5%.
Iseljavanje je uzelo maha a kao odgovor mi uvozime radnu snagu.
Dovođenjem jeftine radne snage mi ne pravimo konkurenciju na visokom nivou već je pravimo dole, nisko, među radnicima. Među najsiromašnijima. Mi dovodimo štrajk brekere koji se neće buniti nego će raditi. Gušimo našeg radnika i oduzimamo mu mogućnost da se bori za svoja prava.Ućutkujemo ga. Uvozimo one koji neće na početku tražiti ništa. Samo neku crkavicu da žive i izdržavaju svoje ali kada ih jednog dana bude bilo dovoljno, previše, onda ćemo tek shvatiti zašto to nije bilo dobro i gde smo pogrešili.
Danas pravo na rad a sutra državljanstvo.
Goran Pekarski
