Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posetio Kosmet, a na Kosmetu …
– Gospodine predsedniče, ja bih želeo da ostanem na Kosovu i Metohiji, ali…
– Rešeno, ostaješ!
– Ne, niste me saslušali do kraja…
– Računajte da je i to završeno, nikome neću dozvoliti da Vas ponižava i sasluša do kraja!
– Ne, ne, ne…hteo sam da kažem kako nemam…
– Đuriću, piši: „Pod hitno obezbediti čoveku da i dalje nema! Dok sam ja predsednik svaki Srbin će na Kosovu i Metohiji nemati dovoljno, to Vam garantujem!“
– Nemam posla, gospodine predsedniče, to sam hteo da kažem.
– Budi bez brige- nećeš ga imati ni dalje i nemoj da te neko laže kako će biti drugačije! Ako ga i dobiješ ne sekiraj se- ostaćeš bez njega…
– Nije samo posao, predsedniče, imam i petoro dece koja…
– Bravo! Đurići zapisuj i podvuci: „Obezbediti čoveku i šesto dete kako bi što više Srba ostalo na ognjištima…“
– U tome je i problem, od kuće mi je ostalo samo ognjište, pa ako može…
– Naravno da može, a kad budeš u prilici sazidaj i kuću, ide februar, biće vam hladno samo kraj ognjišta čoveče! Neozbiljan si, bre!
– Čime, gospodine predsedniče kad…
– Najbolje ti je od cigala, pa izolacija i blokovi ali ako nemaš valja i karton zaneko vreme…
– Ne, mislio sam kojim sredstvima da sazidam kad…
– A, to…pa rukama, a vlada će da obezbedi i mešalicu pa lepo pozoveš komšije na mobi i…
– Koje komšije, predsedniče, oni mi spale i to malo što uspem da…
– Eto vidiš- ništa bez komšija! Dok god imaš ko da ti spali nisi sam a i država je uz tebe…
– Mislio sam na pitanje bezbednosti, ne osećam se bezbednim u…
– Eto, čim nešto osećaš znači da smo već dosta učinili, a povrh svega dobićeš i jednog jelena, donacija jagodinskog zoo- vrta da pojačaš stočni fond, pa polako…
– Ne treba meni jelen već sloboda, gospodine predsedniče!
– Sloboda je, prijatelju, relativan, apstraktan pojam, a jelen je ono što zapravo tebi treba ali i ne znaš da ti treba.
– Ma, neću jelena, hoću normalne uslove da ostanem na svojem…
– Dobro, hoćeš foku ako nećeš jelena, mada lično mislim da je za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji važniji jelen, al ako ti je veća vajda od foke molim lepo…
– Ne tražim stoku, aman, već slobodu i malo mira da mi deca bez straha prošetaju po…
– Završeno ti je i to- slobodno nek šetaju, samo pazi da ih neko ne napadne, znaš..
– O tome i govorim sve vreme, gospodine predsedniče, ali…
– Ne, govoriš o nekakvoj foki koliko sam ja shvatio, Đurić je već zapisao i računaj da sutra stiže…
– Ma, čoveče, ja bih samo da radim, obnovim dom, da mi deca odrastaju slobodno i da ostanemo na Kosovu i Metohiji!
– Pa, radi, bre, ko ti brani?! Sediš ovde i pričaš već pola sata umesto da si na poslu…
– Ali, nemam ga, predsedniče, nemam!
– Pa, zato i nemaš što samo sediš i pričaš za razliku od mene koji sedim ko Deda Mraz s ovim mojim vilenjakom Đurićem i ispunjavam želje…
– Pa, onda želim i da mi se vrate otac, brat, stric, ujak…
– Vratiće se, ne brini, sad ću da pošaljem Đurića da ih potraži i…
– Ne, ne, nisu otišli nigde već ih je Haradinaj odveo još pre…
– A, na Srpskoj listi su, jel? Lepo od njih, baš lepo…
– Jesu, ali ne na toj već na onoj koju je Ramuš pravio bez prava glasa protiv…
– Pa nisu ni ovi moji protiv ničega što Ramuš predloži, ne razumem koja je to paralelna srpska lista..?
– Ona koja se nikad nije vratila a ima tome…
– Đuriću, bre, koji su ti to koji odlaze i ne vraćaju se Ramušu, a?! Jesmo li setako dogovorili ili da mu se nađu uvek kad je teško..?
– Možda čovek misli na one koje je Haradinaj ’98. i 99. odveo da…
– Izvinite, gospodine, ne čujem Vas više baš najbolje, galama je, ali za foku ne brinite- stiže! Vaše je samo da ostanete na ognjištu i da ne budete lenji već sazidate kuću a za ostalo ne brinite- neće ga biti ni u buduće!
– A otac, brat, stric, ujak…
– Ne čujem Vas najbolje! Šta ste rekli: „Parovi“, „Zadruga“…možete da uđete ali mislim da je Vaša obaveza da ostanete na vekovnom ognjištu, teško je u rijalitiju, ne biste Vi podneli te muke, Rističevića smo posle jednog morali da ubacimo u poslaničku grupu na rehabilitaciju, ali…
– Neću u rijaliti, pobogu, hoću život, samo pristojan život!!!
– Probajte ipak prvo s fokom pa da vidimo kako ide? Nju smo poneli a za život se nismo baš pripremili nada sam pitao Đurića šta narodu na Kosovu i Metohiji nedostaje a on rekao: „Pa, jedan cirkus u direktnom prenosu bi bio ekstra“, zato smo i potovarili foke, bambije, jelene, čitavu plejadu klovnova…a obećavam da ćemo za sledeći put naći sponzore i za život, samo da vidim u čiju nadležnost to spada, ne mogu ja baš sve sam….
Đuriću, ne dremaj nego piši: „Pristojan život, po mogućnosti da nije mnogo prešao i da je relativno očuvan…“
Ma, ne znam ni ja šta mu je to, daj mu dva sendviča, flašicu vode i neko čvrsto obećanje, možda je na to mislio, a..?
Izvor: Dva u jedan/ Mihailo Medenica
