U Grockoj se ništa ne menja. Promenili se , delimično, odbornici, promenio se predesednik, jedan, drugi, ali suština ostade ista. I dalje su prisutni, kako gospodin Todorović reče, i božuri, ali i narcisi. Jednom rečju cvet do cveta. Bašta u kojoj sve cveta ali ništa ne rađa.
Teško je u Grockoj biti bilo šta. Teško je biti odbornik koji nema slobodu iznošenja ličnog mišljenja i koji ne sme ništa drugo osim da digne ruku kada mu je rečeno. Naravno, osim ako nisi opozicioni odbornik.
Teško je biti predsednik Skupštine koji ne kontroliše odborničku grupu koja je većinska u koaliciji. Dobiješ direktivu i postupaš po njoj. Potpišeš odluku koju je Skupština donela, a da se na skupštini otvoreno postavi sumnja u to ko je predlagač, odnosno ukaže se na vidno izostavljanje predlagača. Teško je biti svestan realne (ne)moći ali se trudiš da se uklopiš i da stisneš zube. Teško je braniti politiku za koju si svestan da ti nije bliska i da tu nemaš prijatelje, odnosno da su ti prijatelji sa suprotne strane, ali guraš dalje jer … Šta ćeš?
Teško je biti predsednik opštine kada nemaš svoje ljude, nego tim praviš od nameta i nasleđa. Od restlova. Praviš ikebanu od onoga što moraš i možeš da ubereš. Teško je biti Predsednik opštine koji nije ponikao u Opštinskom odboru stranke na teritoriji na kojoj sada sprovodi nekakvu lokalnu politiku, a ne zna se ni čiju. Trebalo bi da to bude politika tog istog Opštinskog odbora koji ga do izbora, nije ni video, a ni poznavao, ali i bez toga je teško sprovoditi tu politiku kada se ne zna ko vodi taj odbor. Da li ga vodi, još aktuelni, predsednik OO gospodin Pantelić, ili nadazorni organ u liku gospodina Čupkovića, ili pak novi šef odborničke grupe, a verovatno i novi predsednik OO, gospodin Krajinović, a možda i novi nadzor iz Bačkog Petrovca.
Teško je to kada nemaš političko iskustvo, a želiš da imaš integritet i da ostvariš autoritet. Teško je kada znaš da nisi tu zato što si zasluženo predložen od lokalnog članstva, nego te neko „prijateljski“ predložio. Teško je to. Takva situacija stavlja svakoga u gard, u odbranbeni položaj i borbu za dokazivanjem, a bez realne moći. To samo diže tenzije i povećava nerazumevanje. Ne odlučuješ ništa, za sve čekaš odobrenje, a tražiš da te niže rangirani pitaju i još da ti pruže poštovanje kakvo misliš da zaslužuješ. Teško je kada te oni koji su stali iza tebe, kao njihovog predloga, sada, po kuloarima, odbacuju jer ne mogu da urade ono što su hteli, i zamislili, jer su shvatili da je izvršna komanda negde drugde a za tebe kažu „ma pusti ga“.
Teško ako vidiš kako je prošao tvoj predhodnik i da će i tebi, kao i njemu, svi jednog dana okrenutu leđa jer te nikada neće prihvatiti kao svog. Jednostavno nisi njihov. I oni koji su te predložili nekome, i oni koji su te ubeđivali da se toga prihvatiš, svi će jedva čekati da padneš. Do tada ćeš videto lažno prijateljstvo sa sve širokim, srdačnim, osmehom i rečima predsedniče – „brate“.
Gde je i šta radi dojučerašnji predsednik Pantelić? Ko sa njim komunicira? Ko mu je ostao od „prijatelja“, a svi su ga mnogo voleli. Grlili ga, ulizivali se a u duši mnogi su ga mrzeli jer ni njega nisu do , onih izbora, poznavali. Gde su sada ti vajni saradnici i „prijatelji“? Ah, da, sada imaju novog predsednika.
Ovo je sada samo početak. Prvih 100 dana. Ova garnitura, realno, nije ni mogla da uradi ništa u ovih 100 dana jer ta, slična, baštenska garnitura nije ništa uradila ni za predhodnih 12 godina. Ništa. Probali su sa otpravnikom vozova, frizerkom pa i sa privrednikom ali … Sada su u vatru bacili lekara. Misle titula će biti dovoljna. Sumnjam. Ne voli ova naša sitna duša, ni uspeh, a ni titule, pogotovo ako još nema utemeljenje u terenskom minulom radu.
Jedina novina sa kojom sadašnji tim nastupa je bolje plaćanje odbornika kako bi se kupio red, rad i disciplina. Loše sastavljen predlog bez konkretnog predlagača i veoma dvosmislenim pravilnikom. Mesečna nadoknada za rad ili za nerad, zavisi kakav je mesec, iznosiće 40 000 dinara mesečno. Možda i duplo više. Pristojna svakomesečna suma za dvosatni rad u svakom trećem mesecu. Za te novce, po aktuelnim poređenjima, može kupiti svakog meseca 3636 jaja. Ako odbornik bude jeo po dva jajeta dnevno , za samo jednu mesečnu nadoknadu, može da preživi 1818 dana ili bezmalo 5 godina. Ako uzmemo u obzir da mandat traje 4 godine odnosno 48 meseci, i da mesečno dobije po 40000 dinara dolazimo do sume 1 920 000 dinara. Za ova , skoro, dva milona može da kupi 174 545 komada jaja i da , komzumirajuću po dva komada dnevno, preživi 87 272 dana ili 239 godina.
Izdvojio se jedan odbornik iz vladajućeg buketa, koji je razbio monotoniju diktata, i glasao protiv te „loše“ odluke koji „niko nije predložio“ a Skupština je usvojila. Gospodin Anđelković je potvrdio onu Šilerovu izjavu da „Samo ekonomski nezavisan čovek može biti slobodan čovek“. Da li je to stav koji će on primenjivati još neki put ili će, za ovo iskakanje iz kolone, dobiti opomenu, videćemo? Da li je ovo signal da je neko pogrešio pozvavši dotičnog u ovu paradu političkog ponosa ili pak neko dogovorno prikazuje demokratsku dimenziju u ustrojstvu odborničke grupe, ne verujem. Mislim da je ovog odbornika, prosto, bila sramota da prihvati ovu naknadu i da je ovo presedan, koji je odobren, i koji se neće ponoviti.
Iz svega ovoga proizilazi da sendviči više nisu interesantni.
Sada su jaja u igri.
Goran Pekarski
Naslovna: Ilustracija – karikatura, Žig info/Veštačka inteligencija
