Možda je bolje pitanje ko konstantno smešta Zeki Rodžeru? Logično bi bilo da mu smešta, ili bar pokušava da mu smesti, neko van kruga bliskih zekana.
Logično, ali nije tako. Koliko god se Zeka trudio da ostavi utisak stamenog, odlučnog i nadasve ispravnog, uvek se pojavi neki bliski zeka, pingvin ili bizon koji mu pomrsi kratku pričicu ili recitaciju. Uvek ga nateraju na potez više i na performans više.
Trudi se Zeka, ali i sam počinje da brlja. Sve više i više. Hoće da odbrani one koji gaze „neku mladost“, ali na pogrešan način. Kaže da svi koji traže da se hapse ti vragolani za volanom treba da se umiju ladnom vodom. Kaže još: u kojoj to zemlji ima da se hapsi onaj koji je išao svojim putem? Kad malo bolje razmislite, čovek je u pravu. Svi koji su pokosili pešake ili putnike u drugim kolima ne treba da odgovaraju jer su svi oni išli svojim putem. Ima nekih primera u praksi. Nekome se isprečio brucoš, nekome pešak, nekome devojka na pešačkom, a nekome putnički auto, ali to su samo finese. Bitno je da se ide svojim putem, a ko se ispreči – žao nam je, sudbina.
Njemu bliski, koji ne znaju ni da je Jarkovo – Jakovo i da Jadar nije planina nego reka, odlično znaju ko je rođen 14. februara i odlično razumeju španski, pogotovo kada im u zvaničnim posetama, mimo strogih protokola, slobodno prilaze vojnici koji na tečnom srpskom izgovore: „Zeka Rodžer – prijatelj.“ Šta ćete, Južna Amerika, zemlje u kojima vlada previše demokratije, pa i vojska švrlja gde hoće i zaskače koga hoće. Ipak su se probudile emocije prema svetski poznatom liku. Nije Zeka bilo ko.
Šta Zeka da radi kada čuje da Srbija može naprasno da dobije obavezu da plaća alimentaciju, ili izdržavanje, svim starateljskim porodicama za svu decu za koju su roditelji mislili da su njihova, a ispostavilo se da su državna? E, sada je problem. Decu su rađale majke, to je jasno, jer u normalnim porodicama majke rađaju – pošto su ženskog pola, imaju jajnike i još ponešto, a očevi daju svoj doprinos – jer su muškog pola, imaju testise i, takođe, još ponešto. Tako smo mi učili u 20. veku. Ispada da su te majke u novom milenijumu decu podvaljivale nekim muškarcima, tj. očevima. Ovi naivni nisu shvatili da je Srbija napredovala i mislili su da su deca njihova. Nisu ispitivali DNK. Verovali su jer nisu pratili trendove. Mislili su da im se poklapaju sve veze i da njihova deca u lancu DNK imaju A-T-C-G, odnosno, adenin, timin, citozin i guanin, a ispada da imaju K-K-O-V (Karlobag, Karlovac, Ogulin, Virovitica). Nauka u čudu.
Evo i sada, odjednom, nekim umnima pade na pamet nekakav savetodavni referendum. Ne referendum da se „šuma“ izjasni da li da se Zeka otera iz gaja, nego da li je populacija za to da se pokrene inicijativa za iseljavanje Zeke sa livade. Tolika je to sujeta da ni pravo pitanje ne smeju da postave.
Zeka se opet zavrteo u svom trku i nije shvatio da niko nije tražio nikakav referendum niti izjašnjavanje, jer inteligenciju ne zanima ta vrsta f(l)ore, a ni faune. Za njih Zeka nije bitan. Njih interesuje da se poštuje zakon na livadi i da svako radi svoj posao. Da pčele rade svoje, da ptice slobodno lete, i da trava ostane trava, a da ne postane odjednom izuzetno lekovita i inovativna. Da Lija tuži, da Meda privodi, a Sova da presuđuje. Jesi li brstio šumu i da je zbog toga pala grana? Jesi. Aj’ sada u aps. I toliko. Jel’ da da je prosto?
Manite nas šargarepa, a i štapa. Mnogo smo se mi već natrčali da je stignemo.
Goran Pekarski
Naslovna: Ilustrcija, karikatura Žig info/veštačka inteligencija
