Prolazi mesec za mesecom i ništa se ne menja. Vlast drska, osiona, uporna i nadasve neosetljiva, a mladost dosledna i neumoljiva.
Razumem Vučićeve pristalice koje brane ono što su nezasluženo dobile, a u potpunosti razumem i nove generacije koje shvataju razliku između gladnih sendvičara i bolje budućnosti koju je moguće ostvariti za sve građane bez obzira na gurmanske navike.
Svaki dan se nešto dešava, ali idiotizmi koje generiše vladajuća krasta nisu više ni za čuđenje, ni za iznenađenje, a nisu ni za pisanje. Postalo je monotono ponavljati kritike na račun plitkih i nerazumnih, ali evo desilo se nešto drugačije.
Desio se požar i pucnjava u Ćacilendu. Neko je došao naoružan sa sve kanisterom punim benzina, prošao pored policije i parapolicije, ušao u beli prazni šator i zaigrao na kartu početka grejne sezone. Kažu, bivši radnik bezbednosne agencije. Kako mu je pošlo za rukom da sve ovo uradi pored bulumente u uniformi, eto pitamo se.
Došao, zapalio, ranio čoveka i predao se. Policija je u brzoj akciji uspela da onesposobi napadača koji je mirno ležao i nije se opirao sve vreme ponavljajući da se nadao da će ga policija upucati. Malo tupava izjava, jer da je hteo da ga upucaju, trebalo je da pruži otpor i da izazove reakciju policije. Policija brza i efikasna.
Nisu gubili ni trena. Odneli su čoveka na parking skupštine i tu su odmah krenuli sa ispitivanjem. Profesionalno, nema šta. Po svim pravilima policijskog postupanja. Ispitati „atentatora“ na predsednika Srbije na licu mesta dok leži na pločniku, a zatim još jednom dok sedi u kombiju. Što da gube vreme pa to rade u stanici kada mogu uživo pred kamerama i nema veze što to može da utiče na dalji tok istrage i da poništi sve do tada urađeno jer je bitno da javnost čuje ovog sedamdesetogodišnjeg komandosa.
Odmah se krenulo sa opravdanim strahovima da je to ista veza i konstrukcija kao kada je upucan slovački premijer Fico. Čak se i, jedva oporavljeni, Glišić javio ubeđen da meta nije bio šator i Ćacilend, nego sam predsednik Vučić. To je bio čin atentata sa istom pozadinom kao i pucanj na Fica. Možda ovo i proizvede nešto dobro jer nam Glišić progovori, a predsednik, koji nije bio ni u blizini, izvuče živu glavu. Eto čuda se dešavaju i danas. Šlogirani progovoriše, a neprisutni se spasiše.
Ima i onih koji sumnjaju da je ovo sve organizovano od strane vlasti kako bi se skrenula pažnja sa evropske rezolucije o ponašanju vlasti u Srbiji i kršenju ljudskih prava, ali i na zaključak i opomenu potencijalnim učesnicima na EXPO 2027, da se u Srbiji krše građevinska pravila i da se sumnja u enormnu korupciju. To samo neki misle ili neki to prihvataju, a ti „neki“ nisu ni nameravali da podrže Vučića i njegovu novokomponovanu krastu, a oni koji još žvaću sendvič i gutaju vodu iz flašice veruju da je to bio atentat koji je za dlaku omašio nenadležnog.
Bilo kako bilo, eto još jednog razloga da vlast preduzme posebne mere kako se 1. novembra ne bi desilo ništa što bi moglo poljuljati veliki ugled prvorođenog.
Goran Pekarski
Naslovna: Ilustracija: CINS/Nina Čolić ; Izvor: Screenshot/X/(1)@CaslavMicovic;(2)@Bibislav;(3)@PedaMitrovic
