Imamo predsednika kakvog niko nema. Kao da je japanski proizvod. Izgleda kao da je visok, a u stvari je mali. Bonsai predsednik. Za dvadeset centimetara viši od Makrona, ali kada hoda pored njega on je isto toliko manji.
Pogrbi se, opusti ruke i nekako se skupi. Kad se rukuje, on se rukuje sa dve ruke, a Makron mu pruži jednu. Kada se zagrle, on Makrona sa obe ručice tapka po leđima. Dok Manuel ima kurtoazni diplomatski osmeh, „naš“ je presrećan. Osmeh od uva do uva i rumenilo na licu. Dok ga je Francuz ispraćao, „bonsai“ je tri puta zastajao i nešto pričao, a sve to da bi se stvorio utisak bliskosti i da bi što duže ostao u kadru medija koji i nisu bili zainteresovani za njegovu posetu. Sve se završilo kratkim saopštenjem. Bio tamo neko, i to je to.
Nije baš slučajno što je Vučić otišao kod Makrona. U Srbiji već pet meseci traju protesti, a studenti su krenuli u Strazbur. Ovo mi liči na traženje podrške od vladaoca Evropskom Frankenštajn Unijom i unapred aboliranje za eventualne poteze koji se mogu preduzeti prema građanima.
Posle sramotne snishodljivosti u Parizu, da bi mu se digao ego i vratio na nivo Kilimandžara, potrebna mu je hitno „injekcija adrenalina“. Ta injekcija je skup u Beogradu gde on, prepisivanjem studentskih akcija, želi da pokaže da i dalje ima podršku. Ovaj skup je totalno bez smisla i ne zna se koja je njegova svrha. Kako sam AV reče, „obojena revolucija“ je pobeđena i nje više nema. Ako nema „obojene revolucije“, koga on to proziva da hoće da ruši Srbiju? Koje to strane, kako on stalno govori, agenture rade protiv Srbije? Sve naziva prijateljima, i Nemce, i Amerikance, i Francuze, a paralelno i bezimeno optužuje „neke neprijatelje“ koji, pazite, hoće da ruše — ne njega, nego Srbiju. Sve to smo već slušali u govorima Slobodana Miloševića devedesetih.
Ispred Skupštine Srbije — cirkus. Nikli novi šator. Beli vesnici poremećenih vrednosti. Novi, beli šatori po sred bulevara. Na šinama i u Tašmajdanskom parku postavljene nekakve tezge. Ograda od 2 metra ne dozvoljava da se vidi preko nje. Tamo gde nema takve ograde postavljena je žičana mreža. Videćemo kakva će predstava biti i koliko će se naroda dovući u ovaj pros„tor“. Slobodnog mesta nema puno. Polovina platoa je pod šatorima i parkiranim traktorima, što očigledno ima svrhu da pokrije prostor, a da se skup raširi na što veću površinu. Brat bratu, 30.000 grla, plafon, mogu oni da dovuku, u ovom trenutku, iz cele Srbije. Možda ga podrži i Dodik, srpski glasač iz Banja Luke, i dovede oko 1.000 gladnih i jadnih. To je dovoljno samo za plato ispred Skupštine, i zato to treba raširiti da bi se prikazalo da je zauzeta veća površina. Biće tu i balona i lopti koje će se brojati kao glave. Možda su i zato postavljeni oni montažni zidovi. Ćacilend je zatrpan šatorima. Nema gde igla da padne. Trava totalno uništena. Ovu Vučićevu nakaznu koloniju građani su sada nazvali ĆACISTAN.
Momci koji postavljaju šatore i ograde su maskirani. Kapuljače, maske i fantomke. Zašto su oni koji brane Vučićevu Srbiju maskirani, a narod, koga Vučić optužuje da je protiv države i da želi da ruši Srbiju, ide bez maski? Veseli i ponosni građani svojom vedrinom rasteruju crnu magiju iz Srbije. Ima li tu logike ili je u Srbiji sve postalo nelogično? Koliko li smo devijantni postali? Možda su najbolji primer oni sirotani iz „Republike Kosovo“ koji ponekada idu peške i viču „živeo Vučić“. Zamislite koliko to malo mozga ima da posle svega što su doživeli, i doživljavaju, a da Vučić ni malim prstom ne mrda, neko njemu viče „živeo“. Tužno. Šta oni očekuju? Možda im je nešto obećano? Možda povoljni krediti za stanove za mlade u Beogradu? Ne vidim nijedan razuman razlog osim jakog interesa za ovakav postupak.
Bilo kako bilo, i ovaj Vučićev vašar-cirkus sa bradatim ženama i neviđenim frikovima će proći, ali protesti neće stati. Tražiće se i dalje da se pokrenu postupci prema odgovornima za pad nadstrešnice, ali stvarno odgovornima. Neće se odustati ni od jednog zahteva koji je postavljen, kao ni od poslednjeg, šestog.
Cirkus će proći, a klovnove će biti sramota. PUMPAJMO, a glupe avguste ne zaboravimo.
Smejmo im se danas da se oni ne bi smejali nama sutra.
Goran Pekarski
Naslovna: Ilustracija: Žig info/ veštačka inteligencija
