U poslednja vremena, primenom principa evrounijatizma, prema kojima čak i sami Principi vladavine Aleksandra Vučića, predstavljaju tek bajke za laku noć, koje se maloj deci pričaju, neverovatna većina našeg naroda, zatvara i oči i uši, pred otelotvorenom satanističkom tvorevinom, kakva je Evropska unija, u koju je kao stoku vode, nekolicina idiota ludaka i budala, kojima je obećano, da će na briselskim jaslama, kao beslovesna stoka preživati seno, samo da dozvole da im narod i državu raskrčme i raspljačkaju .
Većina evropskih država, u biti su ne genocidne, nego čak satanističke . Zločini opisani u „Starom „ i „Novom „ zavetu, a koje čine jehovističke razularene zveri, samo su predgrađe monstruozne tvorevine kakva je Evropska unija . Temelji sve i jedne evropske države udarani su na glavama njenih najviđenijih ljudi, dok je malter mešan sa ljudskom krvlju . Ne znojem, nego krvlju .
Ovakvim krvopijama, zmijama, najsatanskijih hrišćanskim tvorevinama, naš narod kao žaba zmiji, hrli, na putu bez povratka . Evropske države, niti su oličenje svesti, savesti, blagorodnosti, uma i razuma, slovesnosti i poštenja, niti su raj na zemlji, niti su sam pakao . One su mnogo mnogo mnogo gore . To su tvorevine zidane od ljudskih kostiju, sa malterom od krvi .
Dozvolite jedan primer . Dozvolite da Vas povedem putem razuma i slovesnosti, da razgrnem zavesu, sa mračnih odaja istorije . . . Svima Vama poznat je engleski kralj Henri VIII . Ne znači vam ime mnogo . . .eto, to je onaj kralj, koji je ko naš Milutin, imao sedam osam žena . . .i ko zna koliko . . .setili ste se.
Dobro .
Henri Tjudor, engleski pomazani kralj, živeo je i vladao početkom XVI veka na tlu današnjeg ostrvskog dela Ujedinjenog kraljevstva . Okolnosti njegovog dolaska i boravka na vlasti, veoma su dobro poznate, kako iz istorije, tako književnosti i filmografije . Henri, je osim pasioniranog bavljenja streličarstvom – smatran je najboljim strelcem lukom svog vremena . Čak, ako odbijemo polovinu, na uobičajeno kraljevsko ulizivanje, ipak je ostao zapažen streličar . Poznat je i po velikom broju žena . Brakovi kraljevskih dinastija, iako ugovarani, kao kod kupovanja i prodavanja stoke na pijaci, vođeni i razvođeni, ipak nisu pobuđivali veliku pažnju, kako u vreme Henrija, tako i kasnije, barem što se ljubavi tiče . Čak je, par vekova kasnije i sam britanski premijer Bendžamin Izraeli, stao na stanovište, javno rekavši, da je prava sreća za britansku krunu, što su ISTINSKI očevi najmanje četvorice britanskih kraljeva novog doba bili STASITI ŠVEDSKI KONJUŠARI „ Engleskim, ali i belosvetskim dinastijama, u interesu, je bilo jedino očuvanje vlasti i što duži ostanak na njoj. Kao i žikine dinastije, i engleske su umele da potraju veoma dugo .
Kralj Henri, umeo je sa ženama, ali nije imao sreće sa naslednicima . Kako sa prvovenčanom kraljicom, muških naslednika nije imao, a bili su mu neodložno potrebni, odlučio je da se razvede. I to Vam je poznato . Ali, katolička crkva, čiji je Henri bio iskreni vernik, i čijom je rukom , preko ordinirajućeg Kenterberijskog nadbiskupa i pomazan, NIJE HTELA NI DA ČUJE .
Može rastava od stola i postelje, rekoše katolički prelati, ali onda su sva deca rođena u kasnijim „Brakovima“ nezakonita, odnosno kopilad, a brak nepostojeći . Henri je POBESNEO . Kraljevska se ne poriče . Kad kralj hoće Hosenfefer, ima da dobije Hosenfefer, kad hoće da se razvede, ima da se mimo crkvenih kanona razvede . Igrom istorijskog slučaja, u igru prestola upetljao se i sam TOMAS MOR, ništa manje poznatiji državnik i filozof, te na kraju verski visoki funkcioner . U pomenuto vreme, bilo je isprepleteno . Tek, ne ispunjavajući želju svog kralja Tomas je optužen za veleizdaju, te poslan na gubilište .
Na gubilište je poslan i Tomas Mor, kraljevskom naredbom. Smrtna kazna, u „Civilizovanoj“ engleskoj izvršavala se u Henrijevo vreme, na sledeći način :
Za one sa slabijim srcem nije preporučljivo čitanje, napominjem da je u pitanju istorijska istina
Na smrt osuđeni, bio bi odveden na vešala, gde bi bio obešen o omču do besvesti, zatim polivan vodom i vraćen u život, zatim položen na dželatski sto gde bi mu bio rasparan stomak, bilo po odsecanju genitalija bilo ne, zatim creva izvađena i položena na usijane metalne rešetke, nalik današnjem roštilju . Na smrt osuđeni umeo je i po nekoliko minuta da preživi do konačnog smrtnog časa . Ova kazna izvršavana je za takozvane „Najteže zločine“ među kojima su ubrajani veleizdaja, teške pronevere kraljeve blagajne, naročito nečasno ponašanje, javno izrečena uvreda kralja . . .te na kraju podizanje oružja na kralja i članove njegove porodice .
Tomasu je pretilo izvršenje ovakve kazne . Istom kaznom su kažnjeni i čuveni „Atentatori“ koji su nameravali da sa buradima baruta raznesu engleski parlament . To Vam je dobro poznato . . .
Međutim, čak je i kralj Henri, kao mudar državnik, verovatno uvideo da je preterao, jer je Tomas Mor važio za veoma popularnog i nadasve poštenog – za ono vreme čoveka . Aktom „Kraljevske milosti“ Tomas Mor je pomilovan, te je način izvršenja smrtne kazne preinačen u prosto odsecanje glave SEKIROM NA PANJU bez prethodnog vezivanja ruku, u smislu obezbeđenja prisutnosti osuđenika . Tomas Mor , ne bi bio ono što jeste, jedan od najvećih svetskih filozofa, da lakonski nije prozborio :
HVALA KRALJU NA BESKRAJNOJ MILOSTI
Višekruna Đorđe, Veliki besednik Velike lože Vojvodine
