„Druže, ljudi bez muda i časti k’o hijene se mlate oko komada vlasti.. Druže, loši su bunkeri nego limuzine i šalteri..“
Ovako glasi refren poznate sarajevske grupe „Zabranjeno Pušenje“ pod nazivom „Počasna salva“.
Ova pesma mi se sve češće vrzma po glavi, a kako se izbori primiču ona će biti sve aktuelnija. Čitam ovih dana razne komentare botova ( da pojasnim, lažnih profila koji rade u korist neke od političkih stranaka), kako komentarišu i smejem se. Smejem se jer ljudi koji ne postoje, okuražili se i pokazuju muda svojim komentarima. Ustvari, ne znam da li svi mi da se tome smejemo ili plačemo..
Pored tih botova, postoje i par portala koji uopšte se ne zna čiji su. Barem se zvanično ne zna, jer uopšte nemaju redakciju. Redakcija im je u smisli: Mi smo najbolji, najiskreniji, bla bla , truc, truc.. I tako bez i jednog imena i prezimena!
Sve to me navelo na razmišljanje, pa ko su ti hrabri ljudi? Ili je možda realnije razmišljati, ako se setim bombastičnog naslova kada je jedan dnevni list- tabloid postavio za premijera Srbije, pod nazivom „IMA MUDA“, koji su ti po Grockoj koji ih imaju?
Kada bih krenuo da razotkrivam ljušture tih bezimenih „mudonja“, dobijam šta? Dobijam ljude puterom namazene po celom telu i po nekoliko puta. Dobijam one koji su menjali partije više nego ja čarapa. Dobijam one koji sede u foteljama i koji odlučuju o našim životima. Dobijam niskokfalifikovane školarce sa diplomama, onako slučajno dobijenih u tim foteljama.
I baš takvi nam serviraju komentare i vesti sa poluistinama ili iskrivljenom slikom na nivou seoske tračare ili babe alapače. Sa tim vestima oni dobijaju ono što nemaju- u ovom slučaju MUDA. Ta nekakva nevidljiva muda ( jer ih niko ne zna ko su) ih izgleda dovode do seksualnog vrhunca, pa tako misle da svršavaju po poznatim i nepoznatim ličnostima u neshvatljivo enormnim količinama semena. Tastatura im dođe kao kao penis, jer preko nje prelaze rukama. Tu zamisao izuzetno vole i cene jer su ovoga puta u mogućnosti da ga obuhvate sa obe ruke. I pritom da im štrči! Neverovatan je to osećaj za njih.
Nakon što se isprazne, nema ih po par dana. Valjda im toliko treba da se odmore ot tog seksualnog čina. A onda krenu ponovo u isti čin..
Međutim, ta virtualna imaginarnost sa novim danom prelazi u svakodnevnu realnost. Ujutru kada ustanu, postanu miševi koji ne smeju da izađu iz svojih rupa. Postaju oni koji ne smeju da se suprostave ičemu. I kako bi? Pod imenom i prezimenom bi ih odmahprepoznali. Zbog svega toga oni ostaju bezimeni jer njihova imena ukazuju na to koliko imaju obraza. Tako bezimeni ostaju bez istih onih muda sa kojima svršavaše po drugima. Moraju tako, razumem ih jer ono što rade virtualno, u stvarnosti bi krčmu okrenulo na njihovu vodenicu.
Neverovatno je koliko je teorija Sigmunda Frojda, osnivača psihoanalize u ovakvim slučajevima tačna.:
„Ego je centar racionalne svesnosti i efektivne delatnosti. Superego je destilat pritisaka i zahteva društva, i ono je izvor moralnih propisa i uputstava. Id je izvor priticanja libida u psihu. Pošto je ta energija po svojoj prirodi seksualna, ego je, takoreći, uhvaćen između pritisaka ida i superega. U toj situaciji, ego traži način da ove različite pritiske dovede u harmoniju, pa zadovoljava jedne, a odbacuje druge.“
Zato dragi čitaoče, ti koji otvoriš neki tekst, uvek proveri šta čitaš i da li postoji bar neko ime i prezime potpisnika ili člana redakcije. Proveri da li je zavladao libido koji je preovladao preko ega u superego. Ne dozoli da ljudi bez muda i časti, k’o hijene se mlate oko komada vlasti i tvoju psihu dovode u pitanje.
P.S
Izvinjavam se zbog grubih reči iznetih mojim mišljenjem. One su posledica takvih nebitnih likova na koje će mnogi nasesti. Dobra stvar u svemu je to što su takvi likovi prolazni, a istina na kraju uvek izađe na videlo.
Pod punim imenom i prezimenom:
Željko Matorčević, glavni i odgovorni urednik Žig Infa
