Veliki sam obožavalac životinja. Kod mene u porodici imamo 4 psa, 3 mačke, ko zna koliko još drugih živina i životinja.
Svi kućni ljubimci su ili sklonjeni sa ulice ili uzeti iz azila. Kod nas je za njih pravi raj. Ako nikada niste videli neko mesto da životinje dembelišu, kod nas ćete videti. Ma imaju, što bi se reklo, „de luks apartman“…
Nadam se da sam vam ukratko objasnio koliko volimo svi u porodici životinje. Čak sam i prijavljivao policiji trovanja životinja, jer mi ih je žao i smatram da su životinje bolji ljudi,od samih ljudi. Ustvari, mi ljudi smo najveće životinje.
To se dokazalo i u nedelju iza nas, kada je došlo do slučajne greške lovaca (da ne kažem pijano pa zabrljavilo), te se zbog iste pas „prevozio“ po Grockoj zakačen za kuku od auta.
Čim se pojavila slika nesrećnog Psa, nije bilo medija koji je nije objavio. A čitaoci pohrlili ko blesavi. Ja imam utisak da su po tri četiri puta jedni te isti otvarali tekst o psu iz Grocke. Stekao sam utisak da su gajili nadu da kada opet otvore vest, pronaći će još neku novost.
Osim čitalaca, najviše su me zabrinuli današnji novinari. Vi ne možete da verujete koliko je juče redakcija zvalo Žig Info da pita za kontakt od vlasnika nesrećnog psa. Pa samo pare što nisu nudili za kontakt. Kada vidiš požrtvanost novinara tj. redakcija za nesrećni slučaj jednog psa, prosto čovek pomisli da je kod nas u Srbiji to najvažnije i da smo uređena zemlja te nemamo drugih problema.
Ključne probleme kao što su kriminal i korupcija novinare ne zanima! U Grockoj mnogobrojne afere. Preduzeća propadaju, građanstvo sve siromašnije. S druge strane pojedinci se enormno bogate. Sve se zna zašto je to tako, ali o tome ne piše gotovo niko. Ima par izuzetaka kada neko nešto i objavi. Ovo mislim na sve ove što su juče zvali da se raspituju za psa.
Kada sve saberem i oduzmem, skapirah da ustvari u ovoj zemlji ljudski život nije ni važan. Nama je ovde izgleda bitno kako životinje žive, a ne čovek! Čovek može i da crkne, malo koga će zanimati.
Kapiram zašto je to tako. Psi nisu, bar ne još uvek, osnovali stranke pa tako kada pišete o njima nećete se nikom zameriti. A za ljude samo možete pisati ukoliko nisu članovi naprednjaka, što je i danas izgleda u Srbiji retkost.
Znači, danas je u Srbiji bolje biti džukela nego čovek!
P. S U Srbiji, a pogotovo u Grockoj se prema građanstvu ponašaju kao na naslovnoj fotografiji. Da li je zbog toga ispala ovolika halabuka?
Željko Matorčević
